Saturday, May 9, 2015

Sitnice koje život znače (razmišljanja četiri pune godine kasnije)


Prvog aprila 2011. godine sam prvi put otišao na posao biciklom. Posle pune četiri godine pedalanja na posao i nazad, ispostavilo se da sam nakupio podosta iskustva (o kojem sam već pisao u prethodnim tekstovima), ali i da sam došao do nekih zanimljivih zaključaka.
U pitanju su sitnice – zaključci koje nisam očekivao i o kojima nisam mnogo (ili uopšte) pisao. Ipak, uticale su na to kako vozim bicikl na posao – neke manje, neke više:
  1. Volim da vozim u (običnoj) odeći i obući za posao – mnogo je jednostavnije, nema dodatnog presvlačenja, pakovanja i razmišljanja šta treba obući/obuti za vožnju a šta spakovati za posao.
  2. Ne koristim štipaljku (ili štitnik, zihernadlu..) za desnu nogavicu – jer ne volim. Izgleda mi bezveze, a često mi se dešavalo da zaboravim da je skinem pa idem tako po pola dana :))) Inače me jako nervira kad mi nogavica (leva ili desna) kači za pogon pri svakom obrtu pedala. Da mi se ne bi uprljale nogavice (od lanca) a i da ne bi kačile pogon, nosim pantalone užeg kroja tj. sa užim nogavicama, a na biciklu imam i plastični štitnik za prednji lančanik. Sasvim dovoljno...
  3. Za vožnju koristim uglavnom užu (običnu) obuću sa relativno tankim, tvrđim đonom. Iako sam godinama vozio obuću sa SPD sistemom kačenja na pedalu, mislim da je bezbednije voziti u običnoj obući jer nogu sa pedale možete da skinete u sekundi. Koristim uže modele obuće da bih mogao lepo da gazim po sredini pedale i da imam mesta da malo pomeram stopalo po pedali radi komfora, a da opet imam osećaj da mi noga čvrsto leži na pedali (tvrđi đon). Jedino pertle (ako su baš dugačke) uvlačim sa strane u cipelu da se ne bi upetljale u lanac. A to je tek čudno iskustvo – shvatite u sekundi da vam je noga upetljana i da ne možete da okrećete pedale, a ne provaljujete zašto ;) U opis ovakve obuće se uklapaju skoro sve elegantnije cipele, patike/cipele, mokasine i neke sandale, jedini izuzetak je zimska obuća.
  4. Uvek otkopčavam poslednje (najniže) dugme na košulji dok vozim – da se ne bi otkinulo. Otkrio sam to slučajno, kad mi je u relativno kratkom vremenskom roku sa nekoliko košulja „misteriozno“ otpalo i nestalo poslednje dugme. Skapirao sam da te košulje nosim stalno na posao i da, zbog položaja u vožnji, ipak taj deo košulje bude napetiji nego inače. I, ne, nemam pivski stomak mada bi to verovatno dodatno doprinelo :)))
  5. Ne vozim bicikl uzbrdo – već ga guram. Možda ubedljivo najvažniji zaključak, jer mi to omogućava da maksimalno pojednostavim stvari. Nema znojenja (ne znojim se dok vozim po ravnom niti nizbrdo), pa nije potrebna ni presvlaka. A može da se vozi i u elegantnoj običnoj odeći.
  6. Ne volim da vozim noću. Baš ne volim... Opasnije je, slabije se vidi, slabije vas vide... Ako nemate dobra svetla na biciklu, nećete videti neke rupe, prepreke, šiblje/grane koji izviruju na ulicu – i sve to uprkos uličnom osvetljenju. Ako nemate dobra svetla i/ili reflektujuće površine na biciklu/odeći, slabije će da vas vide drugi vozači. A sve to nije opuštena vožnja, već preživljavanje :)))
  7. Kad vozim po kiši (ali SAMO tad), sve vreme sedim na sedištu – čak i kada se zaustavim. Razlog – ako to ne uradim, npr. dok stojim na semaforu, sačeka me mokro sedište kad ponovo na njega sednem... a to znači mokar deo tela gde „leđa gube svoje časno ime“ i prilično jadna vožnja do destinacije :)))
  8. Više volim da vozim po hladnijem vremenu nego po toplijem. Prijatnije (mi) je, još je manje znojenja, lakše je (valjda jer je hladnije) i nekako imam osećaj da sam „prevario sistem“ jer vozim bicikl u uslovima u kojima većina ljudi to ne radi :))) U suštini, samo da ne pada ona dosadna natapajuća kiša i da nije poledica/led, sve ostalo je ok.
  9. Obožavam da vozim zimi, pogotovu po snegu. Slično prethodnom, prijatnije je, a tek ako je sneg... zabavi nikad kraja ;) Bicikl proklizava, teže skreće, više zanosi, slabije koči al' je utoliko zadovoljstvo veće :) Sve je okolo lepo, belo, idilično, pogotovu ako je svež sneg i ako se vozite nekim manje prometnim ulicama. Naravno, govorim o utabanom snegu ili nekom malo tanjem sloju svežeg snega jer po ledu, poledici, bljuzgi i debelom sloju neutabanog snega ne volim (ne mogu, neseser ;) da vozim.
  10. Uvek su mi zanimljive reakcije ljudi iz okoline kad im kažem da idem na posao biciklom. Neki ne veruju da stalno idem tako na posao :) A onda kad vide svojim očima, misle da nisam sasvim svoj, pogotovu ako pada kiša ili sneg :))) Međutim, mnogi (čini mi se najviše njih) izgledaju iskreno zainteresovani za sve to, postavljaju mi pitanja kako sve to ide, iako ne stičem utisak da bi oni to probali. To i ima smisla jer, u Beogradu, neko ko ide na posao biciklom predstavlja kuriozitet...
  11. MTB (planinski) bicikl mi je uvek prvi izbor za prevoz do posla i nazad. Živeli hibridi i trkački bicikli, ali za naše puteve, kao i radi celokupne svestranosti, MTB je bolji. Uz to, jeftiniji su (u odnosu na ove druge sa istim kvalitetom opreme), jeftiniji su i delovi, ponuda je veća, a i lakše se prodaju kad do toga dođe.
  12. Volim da koristim jeftin i samo dovoljno kvalitetan bicikl. Lepo je imati Deore menjače, hidraulične diskove i viljušku, karbonski ram... ali je i potpuno suvišno za ovu namenu. A i sklono je nestajanju :) Ovako, ne razmišljam previše, bicikl je samo dovoljno dobar pa se ne kvari i lepo ga je voziti...
  13. Nasuprot tome, kvalitetna dodatna oprema mi je jako bitna. Važnije mi je to nego da vozim neki naročito skup i kvalitetan bicikl. Dakle, kvalitetni blatobrani, prtljažnik, bisage, brava. Izdržavaju svakodnevno korišćenje već četiri godine (brava već 12 godina), selim ih sa bicikla na bicikl bez problema, a značajno utiču na kvalitet vožnje. Takođe, ovde ubrajam i kvalitetna svetla (iako ih nemam na biciklu jer ne vozim noću).
  14. Volim da koristim široke gume sa kramponima. Neka opšta logika nalaže da bi trebalo da vozim bicikl sa uskim slik gumama (bez krampona) da bih išao što brže i lakše po asfaltu. Ne slažem se sa tim i trenutno vozim Rubena Rapid 26x1.95 kramponke. Jeftine su, a ipak po sredini imaju neku šaru koja je relativno glatka i bez prekida, pa se na pravcu kotrljaju lako. Široke su pa apsorbuju neravnine mnogo bolje, mogu da se slobodno penjem na ivičnjake, i da prelazim preko rupa a da ih felna ne precvika. Ne moraju se pumpati često jer se pumpaju na niži radni pritisak. Ne moram da ih menjam kad hoću da vozim malo van puta ili po snegu – ostaju na felnama cele godine. Zbog krampona se ne buše tako često kao slikovi (kramponi „uzdignu“ unutrašnju gumu od podloge), pa ni ne moraju da imaju neku zaštitu od bušenja. Konačno, ne idem na trke, pa mi i nije bitna ta razlika u brzini u odnosu na slikove.
  15. Važniji mi je kvalitet V-Brake paknova od kvaliteta samih V-Brake čeljusti kočnica. Čim sam namontirao kvalitetne V-Brake paknove (izmenljivi JagWire Pro) na ne baš naročito kvalitetne kočnice (Logan aluminijumske), shvatio sam šta je dobro kočenje... I po suvom, i po kiši i po snegu, sila kočenja je dobra, ujednačena, kočnice se ne rašteluju brzo niti se paknovi „tope“ i ostavljaju prljavštinu po felni kad je mokro. Za gradske uslove, više nego dovoljno.