Thursday, November 20, 2014

Singlespeed iskustva (zašto baš jedna brzina)

Poslednjih 9 meseci sam proveo odlazeći na posao jednobrzincem (singlespeed). Zašto bi to uopšte neko uradio, u čemu je poenta? Nadam se da ću u narednih par pasusa da objasnim prednosti i mane ovakvih bicikala u kontekstu odlaska na posao. Navešću svoja iskustva.
Prvo da definišem jasno šta je jednobrzinac („singlespeed“). To je bicikl koji sve vreme vozite u istom stepenu prenosa tj. nema menjače niti ima brzine ugrađene u osovinu zadnjeg točka. Ako se sećate ponija i BMX-ova, to su jednobrzinci. I svi oni matori „ravničarski“ bicikli koji imaju samo „kontru“ su takođe jednobrzinci. 
Popularna podvrsta jednobrzinaca su tzv. „fixie“ bicikli („fixed-gear bicycle“) kod kojih je zadnji lančanik fiksiran za zadnji točak pa morate da okrećete pedale non-stop dok se bicikl kreće. Ovaj tekst NIJE o njima.
Već sam pisao o mom vernom pratiocu „kantociklu“ i o tome kako sam ga pretvorio u jednobrzinca (vidi ovde). Ukratko, uzeo sam bicikl koji sam i inače vozio na posao i poskidao mu menjače i ručice menjača (i sajle) i ostavio samo jedan stepen prenosa u odnosu cca 2:1. Lanac sam skratio i provukao tako da ide preko lančanika sa 38 zuba napred i lančanika sa 20 zuba pozadi. Stepen prenosa sam par puta promenio radi probe (zamenom zadnjeg lančanika za onaj sa 22 ili 18 zuba), ali sam vratio na ovaj početni jer mi je najviše odgovarao u smislu rute kojom vozim. Ništa drugo na biciklu nisam dirao. Dobio sam nešto što bi se moglo klasifikovati kao MTB jednobrzinac.
Kad sam pričao sa nekim prijateljima o tome, prva stvar koju su me pitali je bila ZAŠTO sam to uradio? Imao sam tri razloga.
  1. Hteo sam da ta vožnja do posla bude još jednostavnija i opuštenija i da ne moram da vukljam odeću/obuću i presvlačim se kad stignem na posao. Da se ne bih znojio, odlučio sam da bicikl guram uz uzbrdicu do posla (samo mali deo puta je takav, ostalo je ravno i nizbrdo). A onda sam shvatio da mi brzine i nisu potrebne.
  2. Hteo sam da pojednostavim održavanje. Bicikl se neizbežno haba i kvari a jedan od najosetljivijih sistema u tom smislu je, po mom mišljenju, sistem prenosa. Sa opremom koju sam imao tad (Shimano Tourney menjači i Shimano Altus ručice kočnica-menjača) sam shvatio da je redovno čišćenje apsolutno neophodno ako želim da sve to radi kako treba. Iako se menjači nisu raštelovali, prljavština koju je sakupljao lanac je bila dovoljna da se oseti kako bicikl teže prebacuje brzine i kako se, generalno, teže okreću pedale (za ovo poslednje nisam siguran, ali mi je to bio osećaj). Posle svake vožnje po većoj kiši ili po snegu sledilo je bar podmazivanje lanca a često i potpuno čišćenje. I to bez obzira na kvalitetno teflonsko ulje za lanac koje sam koristio.
  3. Setio sam se mog BMX-a iz detinjstva. Svidela mi se ideja da, prosto, vozim bicikl a ne da razmišljam o brzinama, stepenu prenosa itd. MTB jednobrzinac je, po mom mišljenju, nešto najbliže tome – u varijanti za odrasle.
U toku vožnje sam doživeo sledeća pozitivna iskustva:
  • Bicikl je osetno lakši – nije ključna stvar (u mom slučaju) jer uvek nosim bar 4-5kg tereta na posao, ali se oseća kad bicikl podignete ako nije natovaren.
  • Bicikl lakše ide – ovo je prva dramatična promena koju sam uočio. Bicikl je mnogo lakše ubrzavao bez celog sistema menjača. Razlika u efikasnosti je bila toliko velika da sam na istom delu puta mogao sa istim naporom da vozim u osetno većem stepenu prenosa. Naravno, lanac je morao da bude u pravoj liniji i propisno zategnut da ne bi spadao.
  • Osećaj u vožnji je lepši, a stil vožnje jednostavniji i instinktivniji – podsetio sam se celog BMX iskustva i „oživeo“ ga. Nema brzina, nema razmišljanja o tome kad treba da promeniš brzinu, samo okrećeš pedale i voziš :) Ako hoćeš brže, brže okrećeš pedale, ako hoćeš sporije, okrećeš sporije :) Kad naiđe nizbrdica, pustiš bicikl da ubrza sam i kočiš (ako treba). Kad naiđe uzbrdica, zaletiš bicikl (pre nje) i probaš da neki deo isteraš u trku. Kad konačno izgubiš brzinu, siđeš sa bicikla i guraš ga do vrha. Jednostavno i opušteno :)
  • Bicikl je zaista jednostavniji (i jeftiniji) za održavanje – zbogom učestalom čišćenju i podmazivanju lanca. Zbogom i štelovanju menjača. Bicikl je, nekako, uvek spreman za vožnju, ne zahteva nikakva dodatna štelovanja, podešavanja, skoro kao da nema šta na njemu da se pokvari. Samo sedi i vozi :)
Naravno, imao sam i neka negativna iskustva:
  • Težak izbor jednog stepena prenosa – izabrao sam i podesio taj jedan stepen prenosa prema putu kojim vozim do posla i nazad. Ali, šta to znači? U mom slučaju, to je onaj stepen prenosa koji mi omogućava da mogu opušteno (lagano) da vozim po ravnom i po veoma blagim uzbrdicama sedeći u skoro skroz uspravnom položaju. Da mi je put do posla pretežno brdovit, ne znam kako bih „potrefio“ zadovoljavajuće rešenje.
  • Bicikl postaje „usko specijalizovan“. U mom slučaju, izabrani stepen prenosa nije bio optimalan za nizbrdice, uzbrdice niti za one situacije kad hoću brzo da vozim po ravnom – ono kad bicikl ne može brže a pedale vrtite najbrže što možete :) Morao sam svesno da se odreknem tih opcija, bicikl mi je postao „usko specijalizovan“ :)
  • Vožnja je napornija na dužim relacijama. Par puta sam hteo da odem biciklom i negde dalje – do grada. Iako je relacija bila samo 9km u jednom smeru, sve je išlo nekako sporo i osećao sam se iscrpljeno kad sam stigao tamo. Ceo put je trajao dosta dugo a znam da sam istu relaciju prelazio osetno brže (i sa manje napora) dok sam na biciklu imao brzine.
I šta na kraju reći – jednobrzincem na posao: da ili ne?
Ako je relacija relativno kratka (do 4-5 km u jednom smeru) i ako je, uz to, uglavnom ravna, onda definitivno DA. Mnogo je lepša i opuštenija vožnja (makar meni), bicikl se lakše i jeftinije održava i može da se vozi po svim vremenskim prilikama bez brige.
Ali, za sve one situacije kad želite da odete negde dalje, pogotovu na posao, definitivno NE. Možda se nećete složiti, ali putovanje će da traje duže a i biće dosta napornije jer nemate mogućnost promene stepena prenosa. A to nije opuštena vožnja.


No comments:

Post a Comment