Monday, June 30, 2014

Kako usporiti propadanje svog dvotočkaša (bicikli i entropija)


Prema Vikipediji, entropija je „težnja sistema da spontano pređe u stanje veće NEuređenosti, dakle, entropija je merilo NEuređenosti sistema... U teoriji organizacije entropija se definiše kao prirodna sila koja teži da svaki organizovani sistem dovede do stanja potpune neorganizovanosti i haosa1“. Sve što je materijalno (a i neke nematerijalne stvari) ide ka stanju veće neuređenosti, propadanja. Građevine spontano propadaju težeći ka hrpi prašine, vozila se habaju, kvare i konačno, idu na otpad a naša tela stare.
Protiv entropije se može boriti raznim merama „održavanja“: krečenje, zamena delova, farbanje, redovni i vanredni servisi, redovno vežbanje, pravilna ishrana, zdrav život itd. Međutim, sušta istina je da entropija (praktično) ne može da se zaustavi2 već samo da se uspori.
Kakve to veze ima sa biciklima? Ako pogledate jedan nov, savremen bicikl i sisteme koji funkcionišu na njemu, shvatićete da se svi njegovi delovi vremenom rašteluju, prljaju, kvare i propadaju (spontano, pod normalnim uslovima korišćenja). To propadanje je VEOMA očigledno i relativno brzo u slučaju da ga vozite na posao i nazad svaki dan. Bicikl više nikad neće biti zaista nov i neminovno je da dolazi dan kad ćete ga „otpisati“.
Kako usporiti proces propadanja?
Možete bicikl da „konzervirate“ i da ga ne vozite uopšte :) Ako ga držite u optimalnim uslovima, daleko od sunca vode i vlage, trajaće puuuno godina :))) Možete da puno vremena i energije utrošite na održavanje: redovno podešavanje (kočnica, menjača...), zamena dotrajalih delova (gume, paknovi kočnica, lanac, zupčanici...), često čišćenje i pranje (lanca, celog bicikla...), ugradnja najkvalitetnijih delova itd. Međutim, pitanje je ko ima volje (a i vremena) za to.
A tu je i sledeća varijanta – ona koju zagovaram. Držati bicikl u konstantom stanju delimičnog haosa (entropije). Ova varijanta zahteva najmanje truda, a obezbeđuje funkcionalan bicikl koji će trajati dugo. Tri osnovna „postulata“ su:
  1. Pomiriti se sa činjenicom da bicikl propada i prihvatiti ideju da ga ne treba održavati u optimalnom već u funkcionalnom stanju.
  2. Smanjiti održavanje na minimum tj. uvek težiti tome.
  3. I, naravno, izabrati bicikl i komponente na njemu tako da se minimalno habaju i da zahtevaju minimalno održavanje tokom vremena.
Ovo prvo je bilo najteže (makar meni). Bicikl mi je uvek bio kao najbolji prijatelj, i sama ideja da ga „zapustim“ mi je bila potpuno strana. Prekretni trenutak je bio kad sam skapirao da bicikl može da se uprlja samo do određene mere ako ga vozim redovno. Posle toga, sav višak prašine i prljavštine otpada sa bicikla u toku vožnje, a ono što ostane štiti komponente od rđanja i vremenskih neprilika :))) Na primer, cela priča oko pranja bicikla mi se sad svodi na to da maramicom obrišem sedište i volan i to samo ako bicikl stoji par dana napolju (nevožen). I nikad mi se ne isprlja odeća dok ga vozim, niti bicikl izgleda neuredno...
Naravno, treba težiti i tome da održavanje bude minimalno. To je ionako „Sizifov“ posao. Pre mi je stvarno bilo zadovoljstvo da nešto stalno čeprkam po biciklu. Međutim, skapirao sam da relativno redovno održavanje bicikla zato što „moram“ da imam ispravan bicikl za posao nije nikakav gušt.
Konačno, bitno je i da bicikl i delovi na njemu podržavaju ovu filozofiju. Osnovna premisa je: „što jednostavnije“. Već sam pisao o materijalima i vremenskim uslovima (vidi ovde), o tome koja je minimalna konfiguracija bicikla za posao i nazad (vidi ovde), a ovde bih izložio detalje u vezi sa celom ovom filozofijom.

Evo ga dole i moj bicikl (a.k.a. "kantocikl"). Ovako izgleda posle svih promena (originalno, izgledao je ovako, posle prvih izmena ovako, a sad kao na slici niže). Naravno, nisam zagovornik toga da morate da vozite ovako jeftin bicikl na posao i nazad (meni odgovara), ali čisto da vidite iz prve ruke kako izgleda kad se bicikl rabi svaki dan po svim vremenskim uslovima.

Moj bicikl za posao i nazad ("kantocikl") kako izgleda danas
Ram
Prvenstveno dobro ofarban čelični ram (zaštitni sloj farbe, slojevi boje, providni lak), a može i neki aluminijumski ram. Titanijum je najotporniji na propadanje ali je i najskuplji od navedenih (a i ne može da se lako zavari ako pukne – ako je to uopšte bitno). Ram od ugljeničnih vlakana nije dobar izbor jer je skup i jer i najmanja greška u toku proizvodnje ili jači udarac mogu da ga pošalju u večna lovišta (da se, bukvalno, polomi na dva dela).
Čelični ramovi mogu da traju VEOMA dugo (desetine godina) ako se lepo zaštite od rđe. Mogu da traju još duže ako bicikl držite u kući ili negde gde neće na njega padati kiša, sneg itd. Ako se izgrebe malo, nikom ništa. Ako se izgrebe baš puno tj. do metala, malo laka za nokte ili farbe preko tog mesta sprečava pojavu rđe. Čak iako ima rđe na njemu, sve dok je površinska, nema problema. Ako ga malo udarite i ulubite neku cev, nikom ništa – dobar je kao i pre. Ako iskrivite neki njegov deo (npr. nosač menjača ili zadnju viljušku), velika je šansa da možete sami da ga ispravite i dovedete u prethodno stanje. A, ako ga baš jako udarite, ram će pre da se iskrivi ili napukne na varu nego da se rastavi na više delova. I uvek može neki Pera, majstor u penziji iz IMT-a, da ga zavari ako mu donesete koje pivo i/ili cigare :)))
Aluminijum uopšte ne rđa tako da je i on solidan kandidat. Međutim, smatra se da je korisni radni vek jednog aluminijumskog rama nekoliko godina (npr. do deset u zavisnosti od stila vožnje) jer aluminijum vremenom slabi od upotrebe i, na kraju, potpuno propada. Aluminijumski ramovi ne mogu tako lako da se poprave kad se iskrive (ne mogu da se isprave), već se pribegava kompletnoj zameni delova rama. Nosač menjača na ovakvim ramovima je uvek zaseban deo koji se može zameniti. Grejanjem aluminijuma zbog varenja se dodatno slabe ostali delovi rama, a i ne ume svako to da radi.
U cilju što jednostavnijeg održavanja, uvek biram ram bez zadnjeg amortizera. U gradskoj vožnji je potpuno nepotreban, do te mere da mi čak smeta to poskakivanje dok okrećem pedale, a njegovim uvođenjem se usložnjava i održavanje. Da bih ublažio vibracije i udarce u zadnjem delu, uvek pre biram široke gume, sedište sa oprugama i/ili, eventualno, šipku sedišta sa nekom amortizacijom. Dovoljno široka guma će, prema nekim studijama, skoro podjednako dobro da ublaži vibracije od normalne vožnje kao zadnji amortizer (razlika je samo 8% u korist amortizera, vidi ovde).
Što se tiče izbora farbe, uvek prvo biram sjajni finiš pre nego mat farbu. I uvek sam pre za neke neutralnije i svetlije boje nego za tamne. Sve to samo zbog prašine i prljavštine tj. da bih bicikl čistio što ređe, a da se to ne uoči lako. Metalik siva je, inače, u ovom smislu šampion. Makar tako tvrde auto-limari sa kojima sam pričao :) Na mat bojama se više hvata prašina (rapava površina) a na tamnijim nijansama se ista jasnije vidi pa se, na primer, na mat crnom ramu i dva grama prašine vide sa pet kilometara :)

Moj bicikl ima čelični hi-ten ram koji je, uz to, prilično izgreban. Ima i rđe, ali sam to zaštitio providnim lakom za nokte i sve je ok.

Ogrebotine na ramu

Ogrebotine na ramu 2
Viljuška
Prvenstveno čelična kruta viljuška (dakle bez amortizera), samo da je dobro ofarbana. Važe sve iste stvari kao i za ram – i za materijale i za boje.
Amortizeri su sjajni, ublažavaju udarce koji se prenose na vaše šake. Međutim, smatram da uopšte nisu potrebni u gradskoj vožnji. Ovde važi da široka guma na prednjem točku bolje upija sitne neravnine na putu (koje su i najčešće u gradskoj vožnji) od amortizera (vidi ovde).
Amortizeri dodatno usložnjavaju održavanje. Prvo, ako viljuška nema dobre gumene navlake ili zaptivke preko pokretnog dela, kiša, prljavština i blato će da ulaze u nju. Ako je slabijeg kvaliteta, to će biti dovoljno da zariba. Kad je u pitanju elastomerska viljuška, morate da je, sa vremena na vreme, rastavite, očistite i zamenite mast koja se nalazi unutra. Kad je hidraulična, onda isto to samo sa odgovarajućim uljem.

Moj bicikl ima krutu čeličnu viljušku koja je donekle i izgrebana, ali sve funkcioniše ok.
Osovina pogona
Ako imate mogućnost da birate, birajte monoblok (patronu, uložak srednjeg pogona) a ne običnu osovinu sa kuglicama i konusima. Patrona ne zahteva nikakvo održavanje u toku korišćenja (osim ako se odšrafi), a može da traje jako dugo u gradskoj vožnji. Meni ova trenutna traje od kad imam bicikl. Kad lageri u njoj dobiju lufta, onda je samo celu bacite i stavite novu.

Kod mene je, uz bicikl, patrona došla kao fabrički ugrađena. Dakle, moguće je i to čak i na jeftinom biciklu.
Pogon
U principu i čelični (hromirani ili plastificirani) i aluminijumski su ok tako da tu nemam šta da kažem. Jedino oni najjeftiniji čelični ofarbani nisu baš sjajni jer kad se izgrebe farba, eto rđe. Nema veze i ako lančanici ne mogu da se zamene tj. ako su pričvršćeni zakivcima – ako su čelični trajaće sto godina bar ;) I ne zahtevaju nikakvo održavanje – nema dotezanja šrafova pogonskih lančanika :)))
LANHANG čelični pogon i čelični lančanici spojeni zakivcima
Osovina volana, lula, volan
Ako imate mogućnost da birate, onda A-head sistem sa odgovarajućom aluminjumskom lulom i aluminijumskim volanom. To ima mnogo prednosti u odnosu na klasičnu lulu, pogotovu čeličnu. Voda tj. kišnica mnogo teže prodire unutar viljuške, ležajeva volana tj. teže može da izazove propadanje masti u ležajevima i rđanje unutrašnjosti viljuške.
Ako već imate klasičnu lulu, uzmite aluminijumsku i dobro namastite unutrašnjost viljuške gde ulazi lula. To će lepo da „zaptije“ taj deo i spreči ulazak vode, rđanje i „spajanje“ lule i viljuške. Takođe, ubacite malo masti u šraf lule sa gornje strane (ako je na imbus), ako padne kiša da ne zarđa jer se tu voda zadržava. Ako je kvalitetnija lula, uz nju će doći i gumeni poklopac za ovaj šraf koji će da odradi posao. Imam klasičnu lulu nameštenu ovako i niti viljuška rđa iznutra niti sam mast u ležajevima osovine volana ikada menjao jer nije bilo potrebe – uprkos kiši, snegu itd.
Što se tiče (šipke) volana, to je deo bicikla koji se stalno grebe i sa kojim stalno dolazite u neposredan kontakt. Prednost dajem aluminijumu jer se čelik, koliko god da je dobro zaštićen, ipak brzo izgrebe i rđa ako bicikl stoji napolju. Ručke volana obavezno gumene ili silikonske. Ručke od sunđera upijaju vodu, a one trake za oblaganje volana vremenom se troše, prljaju i spadaju.

Moj slučaj volan sa Tomos mopeda čelični, obična čelična lula za Picnic 22.2mm sa navojem namazana mašću na odgovarajućim mestima. Funkcioniše ok, uzeo sam baš te komponente zbog uspravnog položaja sedenja, ako budu propale uzeću aluminijumske, što uspravnije.
Čelična lula sa navojem

Sedište, šipka sedišta
Slična priča kao i za volan – aluminijum je bolji. Šipka sedišta se stalno grebe kad dižete i spuštate sedište i brzo počinje da rđa ako je od čelika. Opet, svi oni „quick release“ mehanizmi za stezanje šipke sedišta takođe brzo propadaju ako su od čelika. Ako, pak, imate tu običan šraf, uzmite neki prohromski tj. sa zaštitom od rđanja ili od aluminijuma.
Ne preporučujem baš šipke sedišta sa amortizerom. Osim toga što usložnjavaju ceo sistem, uvek kad vozim sa njima imam osećaj da bicikl poskakuje. Osećam da se menja razdaljina od pedala do sedišta i to mi smeta.
Što se tiče sistema za hvatanje šipke za sedište, tzv. „micro-adjust“ sistem sa jednim imbus šrafom odozdo (ili dva) je bolji od onog klasičnog sistema sa horizontalno postavljenim šrafom sa maticom. Posle nekog vremena, ovaj klasični sistem se donekle olabavi (koliko god da stegnete, nazubljenja koja to drže na mestu se pojedu) i sedište može u toku vožnje da se pomalo naginje nagore-nadole ili čak levo-desno.
Mesto gde šipka sedišta ulazi u ram je još jedno mesto gde kišnica može da prodre u ram i izazove rđanje iznutra i spajanje šipke sedišta sa ramom. Šipku sedišta bi zato trebalo malo namastiti i onda montirati i tako napraviti „zaptivni“ sloj.
Što se tiče sedišta, to je visoko individualna stvar pa ne bih dužio. Jedino pogledajte da su šine ispod sedišta od kvalitetnog čelika i da nisu ofarbane. Ta farba će se oguliti prvi put kad pomerite sedište unapred/unazad i eto rđe. Ako vam treba maksimalni komfor, sedište je prvo mesto gde treba to tražiti (a gume drugo). Vozim široko sedište sa oprugama (skoro skroz uspravno sedim na biciklu) i odlično je. Čak ni nemam onaj osećaj poskakivanja zbog opruga koje su tu. Jedino što mi smeta je šipka sedišta koja je počela da rđa i klasičan sistem hvatanja za sedište.

Točkovi (osovine, žbice, felne)
Aluminijumske osovine su norma. Čak ne mora da bude ni neki jako dobar proizvođač. Ne moraju ni da budu sa industrijskim ležajevima već konusi i kuglice. Imam ovakve, traju već 4 godine, a pre toga su vožene još 3 sezone i nikad nisam imao nikakvih problema. Niti su razvile lufta, niti je bilo potrebe da menjam mast koja je u njima. Čak nemaju ni one gumene poklopce koji sprečavaju ulaženje vode u lagere. Opet ponavljam da je u pitanju gradska vožnja.
Sa druge strane, bitno je da imaju 36 rupa (za 36 žbica). Takvi točkovi su najjači a, pošto ne idete na trke, ušteda u težini koju biste dobili sa manje žbica nije bitna.
Što se tiče žbica, bilo koje čelične solidno pocinkovane su ok. One od nerđajućeg čelika su najbolje ali i ove će samo malo vremenom da matiraju i neće da propadaju drastično brzo.
Felne isključivo aluminijumske i to sa duplim zidom. Opet, dovoljno je da proizvođač bude samo polu-renomiran :) Čelične felne rđaju i na njima kočnice ne rade kako treba (zid felne je klizav pa paknovi koče slabo). Alu felne sa jednim zidom nisu toliko otporne na udarce i mogu da se iskrive ako naletite na veću rupu (meni se desilo baš to).

Moj slučaj: Quando alumnijumske glave, obične žbice i niple, Krypton-x felne sa duplim zidom. Sve radi sasvim dobro u kombinaciji, izdržale su komponente i zimu i sneg i led i so na putu i nisu korodirale, samo su malo žbice potamnele.
Felne, žbice...
Gume
Gume čine kontakt bicikla sa podlogom i smatram da je dobar izbor presudan. Prvo, trebalo bi da imaju zaštitu od bušenja. Toliko sam imao problema sa tim, da preporučujem svima ovo kao OBAVEZNO. Drugo, nije bitno da su baš najkvalitetnije, samo da imaju dovoljno „mesa“ da traju relativno dugo i da je smesa takva da ne ispucaju posle jedne, dve sezone (po stranama ili, još gore, svuda).
Što se tiče unutrašnje gume, bilo koja sa automobilskim ventilom. Zašto? Zato što na pumpama ili kod vulkanizera možete, u prolazu, da se poslužite kompresorom (sa meračem pritiska) i ne morate da imate pumpu kod kuće. Ako je drugi tip ventila u pitanju, morate da nosite adapter za ventil sa sobom da biste uradili isto (mada ni on nije mnogo veći od obične matice).
Neću ovde mnogo da filozofiram o tome da li da uzimate slikove, kramponke ili nešto treće. Posle par godina vožnje po svakakvom vremenu, promenio sam prvobitno mišljenje i umesto slikova biram da vozim gume sa izraženim kramponima po asfaltu (marke CST). Jeste da se kreću teže od slikova (oseti se), ali ne moram da ih menjam kad dođe zima (sneg) ili ako hoću malo da se provozam nekim polu-vlažnim zemljanim/prašnjavim/kamenitim/peskovitim putem. Prosto su univerzalne, a ne troše se toliko brzo na asfaltu niti koče toliko loše po kiši koliko mi se u početku činilo (bitan je i oblik krampona ali i smesa).
CST kramponke koje koristim tokom cele godine
I još jedna VEOMA bitna stvar. Iako vlada mišljenje da su uže gume bolje jer su brže (lakše su i imaju manju inerciju tako da svakako bolje ubrzavaju), smatram da treba voziti do posla i nazad sa relativno širokim gumama. Posle 30 godina vožnje bicikla (u, breee, mnooogo...), skapirao sam da su mi gume dimenzija 26x1.95 (ili malo šire) koje se pumpaju na cca 2,5 do 3 bara taman kako treba. Razlozi su sledeći:
  • Amortizacija sitnih neravnina (kakve su najčešće u gradu) je fantastična. Mnogo bolja nego sa amortizerima (tvrdim). To je bitna stavka ako nemate nikakvu amortizaciju na viljušci, ramu, stubu sedišta...
  • Bicikl je mnogo otporniji na veće neravnine, šahtove i silaske/penjanje na ivičnjake a guma se neće, pritom, precvikati od felne (tzv. „snake-bite“). Guma će teže upasti u tramvajske šine, a sve komponente će da trpe mnogo manje udarce.
  • Gume koje se pumpaju na ovako nizak pritisak ne morate dopumpavati češće od jedanput mesečno (a možda i ređe) pa je održavanje skoro nikakvo. Čak iako pritisak spadne na pola od propisanog, zbog širine gume, moći ćete da vozite samo će bicikl da se ponaša inertnije i nestabilnije u vožnji. Nasuprot tome, tanke gume na trkačkim biciklima (7-9 bara) morate pumpati pre svake vožnje.
  • Otpor kotrljanja je manji nego sa užim gumama za isti pritisak. Neverovatno, ali istinito – i dokazano.
Kočnice
Dugo sam isprobavao sve i svašta i razmišljao šta tačno da napišem ovde. Tuš... Zaključio sam da su obične aluminijumske v-brake kočnice u kombinaciji sa KVALITETNIM v-brake paknovima sa izmenljivim uloškom (smesa za sve vremenske uslove) dobitna kombinacija.
Aluminijumske kočnice ne rđaju, a dobri paknovi ne zahtevaju štelovanje posle svake mokre vožnje. Pošto po blatu i pesku verovatno nećete voziti, onda i čišćenje felni i paknova nije potrebno. Na mom biciklu su Logan alu kočnice i Jagwire Pro paknovi. Vozim ovu kombinaciju već par meseci i veoma sam zadovoljan. Ništa ne diram na njima, a kad se budu istrošili, samo ću da izbacim stari uložak kočnice („gumica“) i ubacim novi, što traje par minuta. Nema centritanja prema felni, kočiona sila ne opada drastično po mokrom vremenu niti se paknovi „tope“, felna se ne haba niti prlja toliko brzo kao sa običnim jeftinim paknovima.
Logan kočnice i Jagwire Pro paknovi
Mislim, da se razumemo, hidraulične disk kočnice su bez premca u smislu kočenja, ali su skupe i sistem je najsloženiji za održavanje. Trebaju vam specijalizovani alati i delovi.
Mehaničke disk kočnice su jednostavnije (u svakom smislu) i jeftinije, tako da su za ovu namenu i dalje dobar izbor. Međutim, one kvalitetne su nekoliko puta skuplje od v-brake kočnica.
Konačno, sistem koji ne zahteva skoro apsolutno nikakvo održavanje IKADA su „kontre“. Jednom zatvorena i propisno namašćena, „kontra“ može da traje veoma dugo bez ikakvih intervencija. Sa druge strane, samo su za zadnji točak, nisu kompatibilne sa klasičnim menjačima, a i znaju da se pregreju na dugačkim spustovima (mast u njima se pregreje i izgori) pa moraju da se prepakuju. Probao sam i njih i uopšte nisam bio zadovoljan. Kočenje nije neko (dobro podešen v-brake koči mnoogo bolje), ne može se tako lako modulisati snaga kočenja nogama (il' koči skroz, il' skoro nimalo) a i težina vozača mora da bude pretežno iznad zadnjeg točka da se isti ne bi zablokirao i proklizao pri kočenju.
I, da, ovde nisam razmatrao druge sisteme kočenja tipa roler (Shimano roller brake) ili doboš kočnice (drum brake) jer nemam iskustva sa njima.
Prenos (menjači, ručice, brzine, lanac)
Neko bi rekao da sam najvažniju stvar ostavio za kraj. Jesam, jer i tu imam veoma specifičan stav.
Klasičan sistem prenosa sa menjačima (prednji, zadnji), lancem, lančanicima je veoma sklon entropiji, pogotovu ako su komponente slabijeg kvaliteta. Tvrdim, čak, da je to najosetljiviji i najneefikasniji sistem na biciklu.
Lanac i lančanici su, u ovom slučaju, na otvorenom i nauljeni su pa, neizbežno privlače prljavštinu i prašinu (koja, nažalost ne otpada u toku vožnje). Ona se taloži u zglobovima između karika lanca i haba lanac a i lančanike. A, ako se ulje spere, lanac brzo rđa i počinje da škripi i postaje skoro neupotrebljiv. Teflonska „ulja“ su, u tom smislu, prva velika pomoć jer mnogo manje privlače i zadržavaju prljavštinu a i teže se spiraju. Druga pomoć je redovno čišćenje i podmazivanje lanca i zupčanika. Ovo je dosadan i prljav posao, ali ne mora da bude toliko strašan ako imate odgovarajuće alate i tečnosti.
Treba znati i to da će menjači slabijeg kvaliteta brzo da se rašteluju ako bicikl vozite na posao i nazad svaki (radni) dan po svakakvom vremenu. Već sam pisao o ovome, pa ću samo dodati to treba da izaberete dovoljno kvalitetne menjače i ručice, a da sam tip sistema ručica menjača nije toliko bitan.
Ovde se suptilno provlači jedna ideja sve vreme – zaštita samog lanca. Nebitno je da li imate klasičan sistem menjača ili nešto drugo, uvek može da se nađe univerzalni štitnik lanca koji će da ga makar delimično pokrije i smanji njegovo prljanje, a time i održavanje. Iako to nemam na trenutnom biciklu, toplo preporučujem :)
Jedna solidna alternativa su brzine u zadnjoj glavi (tzv. „internal gears“ ili „hub gears“). Ograničeni ste manjim rasponom brzina, ali, ceo sistem menjača je potpuno zatvoren (obično „doživotno“) i ne zahteva NIKAKVO održavanje. Brzine možete da menjate i dok stojite, ali manu može da predstavlja cena takvog sistema. One zadnje glave koje imaju tri brzine su obično relativno pristupačne, ali sve više od toga je veoma skupo. Opet, lanac u ovakvim sistemima ide potpuno pravo (jedan lančanik napred i jedan nazad), pa se može zatvoriti POTPUNO nekim štitnikom i time održavanje/čišćenje/podmazivanje lanca smanjiti na minimum.
Druga, malo ekstremna, alternativa je da skinete menjače/ručice menjača/sajle menjača sa bicikla i pretvorite ga u jednobrzinac (moj je takav, već sam pisao o tome, vidi ovde). Vozim ga ovako već nekoliko meseci i meni je to odlično.
Izbačen zadnji menjač
 
Izbačen prednji menjač

Izbačene ručice menjača i sajle menjača

Ali, takođe tvrdim da to nije za one sa slabim stomakom :))) Treba se pomiriti sa činjenicom da ćete bicikl gurati uzbrdo, a voziti na ravnom i nizbrdo. Može, dakle, da funkcioniše ako vam je ruta do posla pretežno ravna. Meni to savršeno odgovara (imam samo jednu dugačku uzbrdicu do posla), a ne moram više da nosim presvlaku jer se ne oznojim od vožnje. Ova alternativa i druge značajne prednosti u smislu entropije:
  • Bicikl je mnooogo jednostavniji za održavanje: nema štelovanja menjača, loše promene brzine, čestog pranja i podmazivanja lanca. U kombinaciji sa teflonskim uljima, možete lanac da čistite jednom u par meseci.
  • Bicikl je mnogo lakši za vožnju a ceo prenos efikasniji. Lanac ide pravo pa nema gubitka energije. Takođe, ako ste imali neke bezvezne menjače na biciklu, osetićete koliko bolje ide kad se skinu.
  • Bicikl je fizički lakši, ali to i nije bitno u smislu entropije.
Sitnurija (sajle, šrafovi)
Šrafovi – prohromski ili aluminijumski ako je moguće. Samo zbog rđanja i lakšeg održavanja. Obični čelični šrafovi zarđaju posle prve kiše a brzo i zaribaju i postaju neupotrebljivi.
Sajle i bužire podmažite dobro nekom mašću ili nalijte teflonskim uljem, OBAVEZNO stavite kapice na krajeve sajli i vozite ih dok se ne raspadnu. Tek onda menjajte :)
Dodatna oprema (blatobrani, pak treger, brava, svetla, bisage)
O ovome sam detaljno pisao u jednom drugom tekstu (vidi ovde), tako da to ovde neću ponavljati.
Kad se sve sumira
Entropija je neumoljiva, dosledna, ali se može donekle usporiti. Sa biciklom i filozofijom u skladu sa prethodnim pasusima vidi se i kako. Međutim, i tu postoji jedna caka: svi smo navikli na promene, pa bicikl koji traje i traje može, na kraju, i da dosadi :)))
1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0
2Osim na temperaturi jednakoj apsolutnoj nuli kad atomi prestaju da se kreću :)

6 comments:

  1. Ne znam za druge, ali ja bih voleo da vidim trenutno stanje kantocikl-a i sve promene od poslednje fotografije :)

    ReplyDelete
  2. Zanimljiv teks o entropiji. Baš jutros na tu temu razmišljam i nerviram se kako opet nešto treba "uložiti". Jesu to smešne pare, ali opet.
    Naravno i ja vozim Kantocikl kupljen u nekom diskontu u Mađarskoj , neki Cshepel Shwinin Ranger, kome sam što šta menjao, zadnje je menjač (juče montiran) Pređem godišnje nekih 1500 km i vidim da je to previše za njega.
    Jutros kad sam krenuo na posao opet nešto se trese (biće da je zadnja glava) i posmislim dokle... Bio sam rešen da bacim krš u kontejner i "zaletim" se u nabavku nečeg boljeg, a onda se setim ovog bloga.

    Svaka čast na temi, baš ona sa kojom se susrećem ovih dana. Pokušao sam na netu pronaći informacije ali sve što sam pronašao ili je suviše napredno ( za takmičare ) ili je suviše šturo. Hvala na informacijama

    ReplyDelete
    Replies
    1. Juce je pocela akcija staro za novo kod jednog domaceg proizvodjaca bicikala (necu da napisem koji da ne bude reklama), mozda tamo bude neki zanimljiv buduci kantocikl za relativno male pare ;-)

      Delete
    2. Mislim, ako je bicikl propao skroz, da se makar neka korist izvuce iz njega :-)

      Delete
    3. Predlog je odličan, ali sam još uvek emotivno vezan za "mađara", koji može i u lift da stane, pa sam promenio zadnji menjač i ceo zadnji točak (bez guma) u skladu sa savetima. Ništa skupo, naravno.

      Menjač je shimano tourney, navodno njihova originalana oprema, oko 900 din, a točak je Quando sa aluminijumskom felnom oko 2500 din. Za sad radi odlično.

      Delete