Monday, August 26, 2013

Osposobljavanje starog bicikla za put do posla i nazad (povratak iz mrtvih)


Hoćete da krenete na posao biciklom i setili ste se da negde imate neki stari koji stoji od ko zna kada. Naravno, smatrate da možete da ga iskoristite, samo je potrebno da se malo našteluje isl.
Mislim da se većina nas suoči sa ovim problemom u nekom trenutku u životu, bilo da je u pitanju bicikl, roleri, stari moped, zarđali roštilj isl. Dakle, to je neka stvar (ovde konkretno bicikl) koja visi na tavanu, leži u podrumu, čuči u šupi itd. već toliko dugo da treba uložiti dosta truda da se dovede u ispravno stanje.
Problem je u tome što količina truda koju treba uložiti često prevazilazi zadovoljstvo koje se može ostvariti korišćenjem te stvari ili bi čak bilo jeftinije kupiti novu (ili polovnu) takvu stvar. A onda se bacite u totalni zbun i kažete sebi: „pa što da kupim novu stvar i dam opet pare kad ni ovu ne koristim!?“ I onda ta stvar stoji i dalje tamo zaboravljena i napuštena dok je se ponovo ne setite i prođete kroz novi ciklus mozganja – srediti je ili ne? Odgovor, naravno, uvek ispadne ne (inače to ne bi stajalo tamo sve vreme).
Kad su bicikli u pitanju, smatram da je trud (i cena) da se osposobi za odlazak na posao uglavnom veći od potencijalne koristi, odnosno da bi bilo jeftinije odmah kupiti drugi polovan, a sređen bicikl (a stari prodati, dati nekom ili dati u staro gvožđe). I da, čak iako osposobite stari bicikl, opet dobijate manje kvalitetnog konjića za do posla i nazad nego da kupite polovan, a noviji.
Nemojte da me pogrešno razumete, na tim biciklima može itekako da se uživa (povremene vožnje iz čiste zabave), ali za do posla nisu. Zašto to kažem? Hajde da prođemo kroz par pitalica...
Koji (kakav) je bicikl u pitanju?
Najveći broj mojih prijatelja i poznanika koji imaju bicikle koje stoje, uglavnom imaju bicikle jako lošeg kvaliteta (plastične kočnice, neki bezvezni menjači, čelične felne ili aluminijumske sa jednim zidom, caliper kočnice...) koji su uz to često veoma stari a najčešće domaće proizvodnje („Unis“, „Rog“...). Čak iako osposobite jedan takav bicikl, on nije dovoljno kvalitetan za do posla i nazad svaki dan zbog sledećih stvari (evo ovde teksta o tome kakav je dovoljno kvalitetan bicikl).
Prvo zbog kočenja. Plastične kočnice se savijaju dok kočite (i ručice i kočnice), a plastika se posti vremenom pod uticajem vremenskih prilika. Dešavalo mi se da polomim ručicu kočnice u toku kočenja jer je stisnem prejako. A ako su kočnice od čelika, velika je verovatnoća da su već krenule da rđaju i da i zbog toga neće da koče kako treba. Bitan je i tip kočnica. „Caliper“ kočnice i „kontre“ su po sili kočenja mnogo slabije od „cantilever“ ili „V brake“ kočnica i neće biti dovoljno jake za brzo zaustavljanje natovarenog bicikla. Čak su i „cantilever“ kočnice prevaziđene (nema ih na novim biciklima, osim na onima najlošijeg kvaliteta) jer su komplikovanije za štelovanje i održavanje od “V brake“ kočnica i nebezbedne u slučaju da pukne glavna sajla.
Drugo, zbog felni i točkova uopšte. Čelične felne, iako hromirane, rđaju vremenom i predstavljaju lošu podlogu za kočenje. Sav taj hrom izgleda lepo, ali je jako gladak i ne pravi trenje pri kočenju kao aluminijum. Svi stariji bicikli koje sam vozio su imali ovaj problem – razvio sam šesto čulo da bih predvideo kad treba da počnem sa kočenjem :))) Ako su pak felne aluminijumske, ali sa jednim zidom (znači, ne sa duplim zidom), može da vam se desi da ih iskrivite ili da se točak rascentrira kad naletite na neku rupu – pogotovu ako je natovaren bicikl. Meni se to desilo više puta. A, ako je na točku i glava od čelika, možete očekivati da će rđa relativno brzo početi da se stvara.
Treće, zbog menjača. Na starijim biciklima (15-20 godina i više) i novijim ali nekvalitetnim su uglavnom neindeksirani menjači. To znači da brzinu menjate po sluhu tj. povlačite ručicu dok se brzina ne promeni. Nema nekoliko već određenih položaja, pa da se samo čuje klik i da brzina pređe u sledeću...To je, uz sav oprez koji treba da vodite dok vozite, previše truda i potpuno bespotrebno. Čak iako su indeksirani menjači, pitanje je kog su kvaliteta. Ako na njima samo piše „Shimano“ i ništa više, vrlo verovatno da ćete stalno morati da ih štelujete i da nikad neće moći da ubace u sve brzine kako treba. Imao sam iskustva sa par ovakvih bicikala, pa mogu da tvrdim ovo.
I četvrto, zbog dodatne opreme koju najčešće poseduju. Metalni blatobrani ništa ne valjaju jer rđaju (često su od čelika), jer zveckaju i drče pri naletu na svaku rupu i jer se od vibracija i sopstvene težine non-stop razlabavljuju (stalno morate da dotežete šrafove ako ne stavite posebne šajbne ili neo sredstvo protiv odvrtanja). Svi kučići iz kraja će da vas obožavaju zbog ovoga i jure koliko god mogu. A ni čelični prtljažnici (oni iznad zadnjeg točka), često nisu mnogo bolji. Osim rđanja, mana im je to što se savijaju i migolje pod težinom (jer nisu pravljeni da ponesu išta mnogo teško) a često se i skroz raspadnu. Konačno, svetla sa sijalicama i dinamo koji se naslanja na gumu neće biti ni približno dobri kao neki noviji sistem sa LED sijalicama. Sve ovo sam lično iskusio i izgubio tonu živaca...
U kakvom stanju je bio bicikl kada je ostavljen da stoji?
Zvuči banalno, ali ako je u pitanju bicikl koji je havarisan pa ostavljen, preporučujem da se NE OŽIVLJAVA :))) To znači da je iskrivljen ram, viljuška, felne isl. Samo ga bataliti.
Isto preporučujem ako na biciklu fali dosta delova (ako su skinuti zbog nečega). Obavezno sastaviti listu šta fali, pa pogledati cene. Vrlo verovatno da se oživljavanje neće isplatiti. A, ako je bicikl proizveden pre 15-20 godina, neke delove nećete ni naći jer su se standardi promenili.
Naravno, ako su samo bile izbušene gume (da, neki batale bicikl samo zbog toga – „danas, sutra ću to da zakrpim...“) ili ako je neki manji kvar (menjači ne rade ili kočnice), ok. Opet, sastavite listu stvari koje nisu ispravne pa vidite cene delova. I, isto, ako je baš star, računajte da neke delove nećete naći.
Koliko je dugo stajao bicikl i u kakvim uslovima?
Odgovor na ovo pitanje direktno utiče na listu potrebnih delova i cenu popravke. Neke stvari će da propadnu samo od stajanja ili od držanja u neadekvatnim uslovima.
Ako je bicikl stajao na kiši, vetru, suncu isl. nepokriven, eto rđe na sve strane a i farba je verovatno propala. Ako su bicikl dohvatili i miševi-mačke-golubovi, računajte i nabavku novog sedišta :))) Ja bih batalio takav bicikl jer se cena oživljavanja strašno povećava. Možda ćete čak morati i šrafove da menjate – ako uopšte uspete da ih odvrnete :)))
Ako to nije slučaj (znači bio je nadkriven, zaštićen nečim), a bicikl je stajao duže od 3-4 godine, računajte da ćete sigurno menjati gume na njemu (i spoljašne i unutrašnje), paknove za kočnice, a vrlo verovatno i sajle. Gumama je rok trajanja ionako maksimalno 5-6 godina, a posle toga kreću da trunu i ispucaju po stranama (neke i pre toga). Zamenite ih da se ne bi pitali da li će da se raspadnu, izduvaju ili eksplodiraju dok vozite bicikl punom brzinom, a obilazi vas autobus :))) Slično važi i za paknove. Možda izgledaju ok, ali su se kočione karakteristike sigurno promenile za to vreme. Sajle su verovatno u ovom periodu zarđale, pa promenite i njih i bužire – jeftini su.
Ako je bio zaštićen i stajao kraće od 3 godine, stvar je dosta jednostavnija. Samo obavezno izvršite inspekciju guma, paknova i sajli i zamenite po potrebi tj. ako su gume ispucale po stranama, ako su sajle zarđale ili iskrzane-rascvetane na krajevima itd. Ako bicikl nije bio okačen tj. visio to vreme i ako je stajao na gumama, a one se izduvale u međuvremenu, najverovatnije su propale tj. ispucale po stranama.
Kako god i koliko god da je bicikl stajao, u svakom slučaju ćete morati da ga potpuno očistite, da operete i podmažete lanac, naštelujete menjače i kočnice, a možda i nacentrirate točkove. Računajte da će to neko morati da uradi ako vi ne umete (možda za dž. a možda i ne). A, ako je šipka od sedišta aluminijumska a ram čelični, postoji verovatnoća da su se od stajanja spojili i da nećete moći da to odglavite tako lako.
Zaključak
Zaključak cele priče bih postavio ovako. Najverovatnije taj bicikl koji vam stoji nije dovoljno dobar za odlazak na posao i nazad i ne vredi truditi se oko toga da se oživi za tu svrhu. Izuzetak su dovoljno kvalitetni bicikli koji su držani u relativno dobrim uslovima i koji bi mogli da se za malo novca i uz malo truda ožive.
Međutim, skoro svaki bicikl vredi oživeti radi čistog uživanja i povremenih vožnji. Uz par novih delova i minimum ulaganja, oni mogu da prestavljaju opušten prevoz na kupanje do Ade, za vožnju pored reke itd. Samo je potrebno da shvatite da oni imaju svoja ograničenja zbog kvaliteta ili godina.
I, još jedna dodatna stvar o kojoj nisam pričao. To je zadovoljstvo kad sopstvenim trudom oživite jedan bicikl i, uz to, osavremenite, a onda i vozite. E, to je nešto što je neprocenjivo i, po mom mišljenju, nikad se ne može nadmašiti kupovinom nekog novog bicikla.