Friday, June 28, 2013

Održavanje bicikla


Konačno, i ovo je došlo na red. Iako volim da popravljam bicikl, konstantno čeprkanje oko istih stvari koje se non-stop kvare mi nije po volji. Plašio sam se da će do toga doći sa obzirom na opterećenje koje stavljam na ionako slabe komponente.
Međutim, jako sam se iznenadio. Menjači mi se nisu raštelovali nijednom, niti sam imao neke katastrofalne lomove komponenti isl. Zaista je malo potrebno da bi se bicikl održavao u potpuno ispravnom stanju. Bicikli su jednostavni i mogu da se voze čak iako nisu potpuno ispravni, tako da će vas skoro uvek dobaciti do željene destinacije.
Ovde neću da pišem o tome kako se rade ovi poslovi (toga ima na Internetu na dosta mesta) već samo koji su, koliko su česti i neka moja iskustva - čisto radi orijentacije koliko posla je u pitanju.
Pumpanje guma – zavisi od pritiska na koji se guma napumpava kao i od vrste gume. U mom slučaju, 26x1.9 „slick“ guma koju pumpam na 3.5 bara – jednom nedeljno je dosta. Imam pumpu sa meračem pritiska, pa znam da pritisak u njoj sam opadne na oko 3 bara posle nedelju dana. Da je veći pritisak, moralo bi mnogo češće - za pritiske od 8 bari i veće, pumpanje je svakog dana tj. pre svake vožnje. Da je manji pritisak, onda možda i ređe.
Od raznih biciklističkih pumpi koje sam probao, najbolje su one najveće, aluminijumske, koje se postave na pod i koje imaju merač pritiska i adapter za sve tipove ventila. Brzo se pumpa, tačno se zna koji je pritisak. Prenosive pumpe su ok, ali je smaranje pumpati njima (dugo se pumpa), nožne pumpe za auto su tek promašaj (govorim o beskorisnim škripavim jeftinim koje prodaju svuda) a kompresori na benzinskim stanicama uglavnom nisu u ispravnom stanju i pasuju samo na gume sa automobilskim ventilom (adapteri za ventil su jeftini, pa može i tako).
Zamena probušene (unutrašnje) gume – ako se izbuši, opcije su da se zameni/zakrpi na licu mesta ili da se bicikl kao takav ostavi ili dogura do neke lokacije. Iako sam imao dosta bušenja guma do sad, nikad nisam menjao gumu usput već sam uvek bicikl gurao do kuće ili posla a izmenu vršio kasnije. Nikad nisam imao vremena za to (uvek krenem u poslednjem trenutku na posao), razdaljina je mala pa može i peške, a i nije mi bilo do toga da se prljam. Izbušenu gumu sam naknadno nosio vulkanizeru koji je to krpio za 1 evro.
Zamena spoljašnjih guma – zavisi od gume i, naravno, pređene kilometraže i tu nemam ništa da kažem osim da je stvarno bitno da se zamene pre nego što se istroše do kraja jer postoji velika šansa da se izbuše. Naravno, pri izboru novih treba biti jako obazriv i kupiti neke sa zaštitom od bušenja (o tome sam već pisao). Ja sam jednom promenio gume (na početku) i vozim ih već tri godine.
Štelovanje kočnica – ako imate jeftine „V-brake“ kao ja i jeftine paknove na njima, onda posle svakih mesec dana ili svake mokre vožnje provera, čišćenje i eventualno štelovanje paknova. Na kiši se, iz nekog razloga, paknovi odmah zaprljaju i slabije hvataju – čak i kad se osuše. Ovo je jedini posao koji mi ide na živce. Verovatno bih bolje prošao da kupim neke kvalitetne paknove sa izmenljivom gumicom (cca 8 evra) umesto ovih jeftinih koje koristim (2 evra).
Zamena paknova kočnica – kad se istroše, što zavisi od stila vožnje, vrste terena. Gotove su kad se toliko stanje da negde iz pakne proviri metal tj. ako čujete neko struganje, grebanje ili metalni zvuk kad pritisnete kočnicu. Tad ODMAH prekinite da koristite tu kočnicu i zamenite paknove, inače uništavate felne. Meni jedni paknovi traju oko godinu, godinu i po, po brdovitom terenu i vožnji od 8km dnevno radnim danom.
Štelovanje menjača – nikad do sad, a primetio bih u vožnji da su raštelovani. Ako su dobri, neće ni biti potrebe, osim u slučaju da treba da se zameni sajla itd.
Pranje i podmazivanje lanca – jednom u par meseci (oko 4-5 puta godišnje). Prljav posao, ali podnošljiv ako imate odgovarajuće alate i tečnosti: odmašćivač, kupku za lanac (ili odmašćivač u spreju umesto), kao i sredstvo za podmazivanje. Za odmašćivanje obavezno korisite sredstvo koje je baš tome namenjeno – razređivači za farbu nisu namenjeni za to. Preporučio bih da lanac podmazujete nekim „suvim“ sredstvom na bazi teflona jer mnooogo manje privlači prljavštinu po suvom vremenu. Mana je ta što se posle svake mokre vožnje mora još malo podmazati ili makar proveriti koje je stanje lanca jer se ponekad spere. Probao sam i ova druga sintetička ulja koja nisu na bazi teflona ali ona više prikupljaju prljavštine – sa druge strane, postojanija su po kiši. Obično mašinsko ulje (npr. za šivaću mašinu) NEMOJTE da sipate na lanac osim u slučaju nužde – magnet je za prljavštinu i isposti se i spere neverovatno brzo.
Kad se sve sabere, možete najveći deo svih poslova da završite sledećim alatima:
  • Višefunkcionalni biciklistički alat - izgleda kao perorez, samo što ima inbuse, šrafciger, zvezdasti šrafciger isl. Alternativa je set ovih alata ali odvojen. Preporučio bih ipak ovaj perorez jer možete uvek da ga nosite sa sobom.
  • Dobra velika pumpa sa meračem pritiska.
  • Plastičen polugice za skidanje gume sa felne. Jeftine su a ne buše gumu, i zato nemojte odizati gumu sa felne šrafcigerom.
  • Kupka za lanac i tečnosti (za odmašćivanje i podmazivanje) ili tečnost za odmašćivanje u spreju kao alternativa za kupku.
  • Set ključeva veličina od 8 do 15 ili neki set gedora.
I to je to. Nema neke filozofije u održavanju bicikla (uglavnom možete sami), čak nije ni skupo nabaviti prave alate i tečnosti za ove osnovne stvari. Uputstava o tome kako se koji posao radi ima na svuda na Internetu.

No comments:

Post a Comment