Thursday, June 27, 2013

Kupovina bicikla za odlazak na posao i nazad


Ovde ću opisati koji bicikl vozim i zašto sam baš taj odabrao. Na taj način ću, usput, objasniti i neka svoja iskustva. Dakle, pri izboru bicikla sam postavio neke smernice (tražio sam „JE-JE“ bicikl1):
  • Jeftin bicikl (da ga ne bi ukrali, a i da mi ne bude žao niti neka velika šteta ako se to desi)
  • Dovoljno kvalitetan bicikl (krševi2 su krševi i džaba što su jeftini kad je redovna vožnja takvog bicikla umarajuća i dovodi do brzog propadanja celog bicikla)
  • Jeftino i jednostavno održavanje (savremen bicikl bez fancy opreme koji pritom nije krš jer za npr. neke starije bicikle prosto nema delova ili su skupi – standardi su se promenili)
  • Mora da ima brzine (jer idem po brdovitom terenu a neću da crknem dok dođem na posao tj. bicikl prilagođen očekivanoj ruti)
  • Ne mora da bude brz (vožnja je samo 4km u jednom smeru, da je duža, i to bi bio značaan faktor)
  • Udoban bicikl
Posle nekog razmatranja, odlučio sam da kupim jeftin, polovan, relativno nov i dovoljno kvalitetan MTB i da ga prilagodim svojim potrebama. Delove za MTB čovek može da nađe svuda, a ovi bicikli se prave sa namerom da se voze po teškim terenima, tako da bi trebalo da izdrži višegodišnju upotrebu po našim putevima.
Zašto ne nov bicikl? Daje se više para a dobija manje muzike i primamljiviji je za krađu. I bilo bi mi žao da se izgrebe, pokisne - previše bih pazio na njega :)))
A zašto ne hibridni bicikl (neki kažu i „city bike“)? Trebalo bi da su lakši, brži, bolji za asfalt itd? Prosto zato što je, po mom mišljenju, ponuda MTB-ova uvek bolja (veća, raznovrsnija) nego hibrida, a često su i cene niže za jeftinije modele. MTB se zbog toga i lakše prodaje a ipak su sve komponente pravljene da izdrže i grublju vožnju. MTB sa gumama za asfalt (bez krampona), može da ide prilično brzo. Naravno, ko nađe dobar hibrid tj. da je jeftin a kvalitetan, samo napred :)
Nisam ozbiljnije razmatrao ni da kupim trkački bicikl jer su skupi, razdaljina koju treba da prevalim je relativno mala (nije potrebna velika brzina), a put je reativno loš. Sve u svemu, mislim da ne bi izdržao svakodnevnu vožnju ovog tipa bez većih prepravki. Trkački bicikli najčešće ni nemaju mesta na ramu predviđena za montiranje blatobrana i prtljažnika.
Napokon, krajem 2010. sam nabavio „Capriolo Adrenalin“ MTB iz 2008. godine. Kupio sam ga polovnog iz jednog rent-a-bike servisa (vožen tri sezone). Čisto da napomenem da sam ga kupio veoma jeftino (negde oko 65 evra) ali da sam morao da jako dobro pazim šta uzimam. Jedna je stvar ako je bicikl malo izgreban i ako se vidi da je dosta korišćen, a potpuno druga ako mu je uz to kriv ram.
U tom trenutku po oglasima, nije bilo takvih bicikala po toj ceni – prodavci ih precenjuju i onda za bicikl koji je koštao nov oko 180 evra traže 120 do 150. A za toliko para ima da se kupi kvalitetniji ali donekle stariji polovan bicikl ili čak i neki nov bicikl (Capriolo stalno ima neke akcije). Inače, tu sam i zaračunao da ću morati da dokupim neke delove, pa bolje da je nabavna cena niža.
Prvo, smanjio sam izbor kad sam tražio odgovarajuću veličinu bicikla. Kako neko reče, bicikli su kao obuća – treba kupiti odgovarajući tip i veličinu.
Drugo, još neki bicikli su otpali jer im je bio iskrivljen ram (provozaš malo bicikl bez ruku i vidiš da stalno vuče u jednu stranu, da zadnji točak stoji krivo), a nekima je mnogo sitnica bilo za zamenu (pa kad se sve skupi izađe kao Svetog Petra kajgana): sedište, ručica menjača, šipka sedišta, lula, šipka volana, gume. Bitna stvar je da se za svaki potencijalni bicikl iz užeg izbora napravi lista šta tačno na njemu ne valja. To je tek pravi način da se utvrdi koliko će sve koštati na kraju.
Na kraju ostao je jedan kojem su jedine mane koje sam uočio bile zaribala viljuška sa amortizerom, i malo pocepano sedište. Ram je bio izgreban, ali to je ok jer su bile lake ogrebotine koje ne utiču na ponašanje u vožnji i čine bicikl manje atraktivnim (za krađu). Menjači su radili odlično, kočnice takođe. Gume su bile kramponke i istrošene do neke mere, ali su bile upotrebljive sigurno za još makar jednu sezonu. Na volanu, cevi sedišta i luli je bilo rđe tu i tamo, ali ništa strašno.
Da se razumemo bicikl je, takav kakav je, mogao da se vozi bez problema samo da se dokupe blatobrani i prtljažnik. Sama činjenica da je bio u rent-a-bike-u (a ovo je bio dobar sa dobrim biciklima) znači da je dosta vožen ali i redovno održavan3. Takođe, već u startu je bio bolji od fabričkog istog takvog jer je na njega bilo stavljeno bolje sedište, paknovi kočnica i gume. Puna specifikacija tog bicikla je:
Ram:Hi-ten
Amortizer: LOGAN - LF 780
Šoljica: FP-H501 - 8 pcs headparts, thread: 1''X24T 22.2/30/27mm, W/key washer
Ulošci sr. pogona: KINEX - BLEPS 2 - 122.5 mm, shell: BSA 68mm
Srednji pogon: LANHANG - LH3187, LD-YST, 48/38/28,170 mm, steel CP, W/ chainguard
Prednji menjač: SHIMANO - TOURNEY FD-TZ21 band type, down-route, 28.6mm, for 48T, cs-angle:66-69
Zadnji menjač: SHIMANO - TOURNEY TX RD-TX31 6/7-speed, not rapid- rise, W/riveted adapter
Ručica menjača: SHIMANO - ST-EF50 index front / 7 speed rear
Zupčanici: SHIMANO - multiple freewheel sprocket, TZ MF-TZ21 7-speed 14-16-18-20-22-24-28T brown
Lanac: KMC - Z-50 - 1/2''x3/32'' (114 links) (7 speed)
Kočnica: LOGAN - JY-927AE - alloy die casting brakes, 70 mm shoe, silver
Ručica kočnice: SHIMANO - ST-EF50 index front / 7 speed rear
Glave: QUANDO - KT-A15F front silver / KT-A11R rear silver
Obruči: SW19SG 559-19, 36H, alloy double wall
Pneumatici: RUBENA - 52-559 V36 RAPID (26 X 1.95)
Upravljač: LOGAN - 165-2/5 -steel stem with alloy cap, dia. 22.2mm, ext:100mm, bar bore: 25.4mm, angle +25 °, finish: ed black
Lula: WADER - GWHB-02, ATB - steel, W=580mm, angle 15 deg., 22.2X25.4mm
Stub sedla: WADER - GWSPSTEEL25.4 - steel seat post 25.4x300mm long, W/O clamp
Sedlo: SELLE ROYAL - WOLF
pedals: FP-906, PP body, steel cage, 9/16'', with balls, with reflector
Težina: 16

E, sad, neko bi rekao da je ovaj bicikl krš - verovatno većina onih koji čitaju ovaj tekst :))) Težak, „Shimano Tourney“ menjači, čelični ram (koji nije čak ni hrom-molibdenski već hi-ten tj. „high tension steel“), neke osnovne „Quando“ osovine i „Logan“ kočnice. Uz to i loš amortizer (to jeste, bio je zaribao) i jeftino sedište.
Međutim, posle tri godine vožnje, mogu da kažem da je sve ovo sasvim ok – minimalno prihvatljiva specifikacija za ovu namenu. Težina nije problem jer ionako nosim stvari za posao, laptop i tešku bravu (2-3 kg plus-minus mi ne znači ništa). Neverovatno, ali menjači rade kao sat i menjaju brzine bez greške – nisam uopšte morao da ih štelujem sve ovo vreme. A osovine i felne su relativno lagane i lepo se vrte, što je bitno da bi vožnja bila bez dodatnog napora. Kočnice su „V brake“ od aluminijuma i rade skoro podjednako dobro kao kočnice istog tipa koje sam imao na jednom skupom MTB-u. Kočnice sam morao da štelujem sa vremena na vreme, posebno posle vožnje po mokrom – ali to je zbog trošenja i prljanja paknova (ni to nije skupo da se zameni – 2 evra par a traju dugo).
Konačno, ako bi me pitali oko neke minimalne konfiguracije bicikla, to bi bilo ovo u produžetku (donja tabela).

Ali to nije sve. Onda sledi opremanje i izmene, ali to je poseban tekst (vidi ovde).

EDIT: U oktobru 2014. sam kupio drugi bicikl, a tekst o njemu, izmenama i dopunama je napisan posebno (vidi ovde).
 Ram: makar Čelik, makar Hi-ten, bitno da je prav i bez oštećenja i da ima patronu srednjeg pogona i mesta za šrafljenje prtljažnika i blatobrana kao i mesta za montiranje npr. „V-brake“ kočnica.
Menjači: „Shimano Tourney“ ili bolje tj. minimum 21 brzina (3x7). Sve slabije od toga ništa ne valja – rašteluje se samo od sebe vrlo često, promene brzine su neprecizne, dešavalo mi se da se menjač čak i iskrivi u toku korišćenja.
Alternativa su zadnje glave točka sa unutrašnjim brzinama („Shimano Nexus 3 i 7“, „Shimano Alfine 8 i 11“, „SRAM i3, i9 i t3“) i, opciono, zadnjom „kontrom“. Ove osovine se, uprkos svojoj težini, lepo voze i zaštićene su od vremena (nema održavanja) ali ste neizbežno ograničeni na par brzina (npr. 3). One koje imaju 7, 8, 9 ili 11 brzina koštaju kao hektar gibanice tako da su besmislene u mom slučaju. Dugo sam razmišljao o tome da li da svoj bicikl prepravim da ima 3 brzine („SRAM t3“ sa ručicom menjača je 35 evra u ovom trenutku), međutim, ovaj komplet menjača koji sad imam stvarno radi besprekorno, održavanje je minimalno (čišćenje i podmazivanje lanca jednom u par meseci) pa nema svrhe da to radim.
Ručice menjača: Obavezno indeksirane za zadnji menjač i bilo bi dobro da su „rapid fire“, „rapid fire plus“ ili „grip-shift“ tipa.
Ako nisu indeksirane (na klik tj. imaju definisane položaje za svaku brzinu), to je mučenje. Treba u vožnji u saobraćaju još paziti i na to da lanac bude prebačen tačno gde i koliko treba.
Kočnice: Neke aluminijumske „V-brake“.
Aluminijum ne rđa, „V-brake“ su jeftine u svakom smislu a odlično koče. Diskovi još bolje koče ali su skupi i primamljivi za lopove, „caliper“ (kao sa trkačkog bicikla) nisu dovoljno jake za natovaren bicikl pogotovu po mokrom, „cantilever“ nisu loše ali je taj sistem prevaziđen (ako je bicikl došao sa njima, ok). „U“ kočnice, „doboš“ kočnice kao i tzv. „roler“ kočnice su prilično teške i rariteti i ja bih ih izbegao. Ostaje i pitanje „kontre“. Po meni, to je nepraktična kočnica za sve osim za ravničarske predele – teško se koči jer noge moraju da budu u određenom položaju, nije neke snage a to podrazumeva i da imate samo jednu brzinu (ili par ako je zadnja glava sa unutrašnjim brzinama).
Ručica kočnice: Neke aluminijumske (nikako da imaju plastičnu ručicu ili telo). Aluminijum ne rđa a plastika se savija i puca.
Glave: Neke aluminijumske jeftine (iz mog iskustva „QUANDO“ su ok, lepo idu, nikakve probleme nisam imao sa njima)
Obruči (felne): aluminijumske, obavezno dupli zid (imao sam neki MTB sa aluminijumskim felnama koje nisu imale dupli zid i posle prelaska preko jedne ozbiljnije džombe sam primetio da se felna iskrivila)
1„JE-JE“ - jeftin i jednostavan (jednostavno održavanje)
2Samo da objasnim šta, po meni, krš najčešće ima: čelične felne ili aluminijumske felne sa jednostrukim zidom, plastične kočnice, plastične ručice kočnica, ručice menjača kao obične plastične polugice („thumb shifter“), čelične glavčine točkova, neindeksiran zadnji menjač, kad na zadnjem menjaču piše „Shimano“ ali ništa osim toga, čelični blatobrani (ponegde), manje od 7 brzina na zadnjem menjaču, pogonska osovina nije „patrona“ („BB unit“, „BB shell“) a i npr. postoji mesto na ramu ili viljušci za dinamo koji se naslanja na gumu da bi proizvodio struju. Za starije bicikle i dečje bicikle su neke od ovih stvari normalne, tako da se prethodni opis odnosi na bicikle za odrasle novije izrade.
3Više puta sam iznajmljivao bicikle u tom rent-a-bike-u, i uvek su bili tehnički korektni. Inače, u tom servisu uvek ima polovnih „Capriolo“ bicikala na prodaju. Sad ima modela „Cobra“ starih oko 2-3 godine, što je još bolji izbor od „Adrenalina“ jer imaju istu opremu i viljušku bez amortizera, a noviji su modeli. Oni ih u servisu sad još i estetski osveže (npr. zamene i šipku volana, šipku sedišta i lulu) tako da je cena 75 evra, jedino što su gume koje idu uz njih za zamenu.

2 comments:

  1. Kako mogu doci do tog rent-a-bike servisa? Mozda bih kupio polovan bicikl kod njih...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Prošetaš se Zemunskim kejem ili kod 25. maja ili Makiškom stranom Ade, ima ih na sva tri mesta. Inače imaju i sajt i na njemu neke ponude, mada to i nije ažurno...

      Delete