Saturday, May 9, 2015

Sitnice koje život znače (razmišljanja četiri pune godine kasnije)


Prvog aprila 2011. godine sam prvi put otišao na posao biciklom. Posle pune četiri godine pedalanja na posao i nazad, ispostavilo se da sam nakupio podosta iskustva (o kojem sam već pisao u prethodnim tekstovima), ali i da sam došao do nekih zanimljivih zaključaka.
U pitanju su sitnice – zaključci koje nisam očekivao i o kojima nisam mnogo (ili uopšte) pisao. Ipak, uticale su na to kako vozim bicikl na posao – neke manje, neke više:
  1. Volim da vozim u (običnoj) odeći i obući za posao – mnogo je jednostavnije, nema dodatnog presvlačenja, pakovanja i razmišljanja šta treba obući/obuti za vožnju a šta spakovati za posao.
  2. Ne koristim štipaljku (ili štitnik, zihernadlu..) za desnu nogavicu – jer ne volim. Izgleda mi bezveze, a često mi se dešavalo da zaboravim da je skinem pa idem tako po pola dana :))) Inače me jako nervira kad mi nogavica (leva ili desna) kači za pogon pri svakom obrtu pedala. Da mi se ne bi uprljale nogavice (od lanca) a i da ne bi kačile pogon, nosim pantalone užeg kroja tj. sa užim nogavicama, a na biciklu imam i plastični štitnik za prednji lančanik. Sasvim dovoljno...
  3. Za vožnju koristim uglavnom užu (običnu) obuću sa relativno tankim, tvrđim đonom. Iako sam godinama vozio obuću sa SPD sistemom kačenja na pedalu, mislim da je bezbednije voziti u običnoj obući jer nogu sa pedale možete da skinete u sekundi. Koristim uže modele obuće da bih mogao lepo da gazim po sredini pedale i da imam mesta da malo pomeram stopalo po pedali radi komfora, a da opet imam osećaj da mi noga čvrsto leži na pedali (tvrđi đon). Jedino pertle (ako su baš dugačke) uvlačim sa strane u cipelu da se ne bi upetljale u lanac. A to je tek čudno iskustvo – shvatite u sekundi da vam je noga upetljana i da ne možete da okrećete pedale, a ne provaljujete zašto ;) U opis ovakve obuće se uklapaju skoro sve elegantnije cipele, patike/cipele, mokasine i neke sandale, jedini izuzetak je zimska obuća.
  4. Uvek otkopčavam poslednje (najniže) dugme na košulji dok vozim – da se ne bi otkinulo. Otkrio sam to slučajno, kad mi je u relativno kratkom vremenskom roku sa nekoliko košulja „misteriozno“ otpalo i nestalo poslednje dugme. Skapirao sam da te košulje nosim stalno na posao i da, zbog položaja u vožnji, ipak taj deo košulje bude napetiji nego inače. I, ne, nemam pivski stomak mada bi to verovatno dodatno doprinelo :)))
  5. Ne vozim bicikl uzbrdo – već ga guram. Možda ubedljivo najvažniji zaključak, jer mi to omogućava da maksimalno pojednostavim stvari. Nema znojenja (ne znojim se dok vozim po ravnom niti nizbrdo), pa nije potrebna ni presvlaka. A može da se vozi i u elegantnoj običnoj odeći.
  6. Ne volim da vozim noću. Baš ne volim... Opasnije je, slabije se vidi, slabije vas vide... Ako nemate dobra svetla na biciklu, nećete videti neke rupe, prepreke, šiblje/grane koji izviruju na ulicu – i sve to uprkos uličnom osvetljenju. Ako nemate dobra svetla i/ili reflektujuće površine na biciklu/odeći, slabije će da vas vide drugi vozači. A sve to nije opuštena vožnja, već preživljavanje :)))
  7. Kad vozim po kiši (ali SAMO tad), sve vreme sedim na sedištu – čak i kada se zaustavim. Razlog – ako to ne uradim, npr. dok stojim na semaforu, sačeka me mokro sedište kad ponovo na njega sednem... a to znači mokar deo tela gde „leđa gube svoje časno ime“ i prilično jadna vožnja do destinacije :)))
  8. Više volim da vozim po hladnijem vremenu nego po toplijem. Prijatnije (mi) je, još je manje znojenja, lakše je (valjda jer je hladnije) i nekako imam osećaj da sam „prevario sistem“ jer vozim bicikl u uslovima u kojima većina ljudi to ne radi :))) U suštini, samo da ne pada ona dosadna natapajuća kiša i da nije poledica/led, sve ostalo je ok.
  9. Obožavam da vozim zimi, pogotovu po snegu. Slično prethodnom, prijatnije je, a tek ako je sneg... zabavi nikad kraja ;) Bicikl proklizava, teže skreće, više zanosi, slabije koči al' je utoliko zadovoljstvo veće :) Sve je okolo lepo, belo, idilično, pogotovu ako je svež sneg i ako se vozite nekim manje prometnim ulicama. Naravno, govorim o utabanom snegu ili nekom malo tanjem sloju svežeg snega jer po ledu, poledici, bljuzgi i debelom sloju neutabanog snega ne volim (ne mogu, neseser ;) da vozim.
  10. Uvek su mi zanimljive reakcije ljudi iz okoline kad im kažem da idem na posao biciklom. Neki ne veruju da stalno idem tako na posao :) A onda kad vide svojim očima, misle da nisam sasvim svoj, pogotovu ako pada kiša ili sneg :))) Međutim, mnogi (čini mi se najviše njih) izgledaju iskreno zainteresovani za sve to, postavljaju mi pitanja kako sve to ide, iako ne stičem utisak da bi oni to probali. To i ima smisla jer, u Beogradu, neko ko ide na posao biciklom predstavlja kuriozitet...
  11. MTB (planinski) bicikl mi je uvek prvi izbor za prevoz do posla i nazad. Živeli hibridi i trkački bicikli, ali za naše puteve, kao i radi celokupne svestranosti, MTB je bolji. Uz to, jeftiniji su (u odnosu na ove druge sa istim kvalitetom opreme), jeftiniji su i delovi, ponuda je veća, a i lakše se prodaju kad do toga dođe.
  12. Volim da koristim jeftin i samo dovoljno kvalitetan bicikl. Lepo je imati Deore menjače, hidraulične diskove i viljušku, karbonski ram... ali je i potpuno suvišno za ovu namenu. A i sklono je nestajanju :) Ovako, ne razmišljam previše, bicikl je samo dovoljno dobar pa se ne kvari i lepo ga je voziti...
  13. Nasuprot tome, kvalitetna dodatna oprema mi je jako bitna. Važnije mi je to nego da vozim neki naročito skup i kvalitetan bicikl. Dakle, kvalitetni blatobrani, prtljažnik, bisage, brava. Izdržavaju svakodnevno korišćenje već četiri godine (brava već 12 godina), selim ih sa bicikla na bicikl bez problema, a značajno utiču na kvalitet vožnje. Takođe, ovde ubrajam i kvalitetna svetla (iako ih nemam na biciklu jer ne vozim noću).
  14. Volim da koristim široke gume sa kramponima. Neka opšta logika nalaže da bi trebalo da vozim bicikl sa uskim slik gumama (bez krampona) da bih išao što brže i lakše po asfaltu. Ne slažem se sa tim i trenutno vozim Rubena Rapid 26x1.95 kramponke. Jeftine su, a ipak po sredini imaju neku šaru koja je relativno glatka i bez prekida, pa se na pravcu kotrljaju lako. Široke su pa apsorbuju neravnine mnogo bolje, mogu da se slobodno penjem na ivičnjake, i da prelazim preko rupa a da ih felna ne precvika. Ne moraju se pumpati često jer se pumpaju na niži radni pritisak. Ne moram da ih menjam kad hoću da vozim malo van puta ili po snegu – ostaju na felnama cele godine. Zbog krampona se ne buše tako često kao slikovi (kramponi „uzdignu“ unutrašnju gumu od podloge), pa ni ne moraju da imaju neku zaštitu od bušenja. Konačno, ne idem na trke, pa mi i nije bitna ta razlika u brzini u odnosu na slikove.
  15. Važniji mi je kvalitet V-Brake paknova od kvaliteta samih V-Brake čeljusti kočnica. Čim sam namontirao kvalitetne V-Brake paknove (izmenljivi JagWire Pro) na ne baš naročito kvalitetne kočnice (Logan aluminijumske), shvatio sam šta je dobro kočenje... I po suvom, i po kiši i po snegu, sila kočenja je dobra, ujednačena, kočnice se ne rašteluju brzo niti se paknovi „tope“ i ostavljaju prljavštinu po felni kad je mokro. Za gradske uslove, više nego dovoljno.

Friday, March 13, 2015

Kupovina bicikla za odlazak na posao i nazad – drugi put

Prvi bicikl za odlazak na posao sam kupio krajem 2010. godine i celo iskustvo kupovine i izmene sam opisao u ovom tekstu (vidi ovde). Moj dragi „kantocikl“ je bez problema svakodnevno prelazio uobičajenu rutu po svim vremenskim uslovima. Jedno vreme sam ga vozio i kao jednobrzinac (vidi ovde), ali negde u septembru 2014. sam ipak odlučio da ga prodam i uzmem drugi.

Zašto? Jednostavno, želeo sam promenu, dosadio mi je. Mogao sam, onakvog kakav je, da ga vozim sigurno još koju godinu uz minimalna ulaganja, ali nisam hteo.
Kao i prvi put, zapitao sam se kakav bicikl da kupim: MTB, city ili neki drugi. Iskustvo mi je pokazalo da jeftin (ali dovoljno dobar) MTB može sasvim lepo da izdrži sve zahteve koje imam, a mogao bih i da prenesem mnoge delove i opremu sa starog bicikla, pa je odluka u tom smislu bila laka.
Prvobitno sam se nosio mišlju da „kantocikl“ prodam i dodam još nešto para za polovan MTB iz nekog rent-a-bike-a – slično onome što sam uradio prvi put. Cena bicikala u tim servisima je otprilike ostala ista kao i pre par godina, pa je jedna polovna Capriolo Cobra sa novim volanom, lulom i gumama bila oko 80 evra.
Međutim, baš u to vreme - koja slučajnost ;), je bila u toku akcija zamene staro za novo u Capriolu, a bile su slične akcije u Planet Bike-u, Bikeland-u i drugim prodavnicama. Posle nešto razmišljanja, ipak mi se najviše svidela ideja da stari bicikl „recikliram“ i dobijem popust za nov i to sve u jednoj transakciji. Kad sam još video da je cena nove Capriolo Cobre iz prethodne godine 113 evra (sa popustom), shvatio sam da je skoro definitivno bolje da uzmem nov bicikl. Sličan polovan bi me, kao što sam naveo, koštao 33 evra manje i još minus onaj iznos za koji prodam stari bajs, ali nov bicikl je nov – nema zamene delova zbog dotrajalosti. A i lepši je :)))
Još sam se malo raspitao i saznao da Capriolo akcija važi i kod nekih njihovih dilera. A onda sam saznao da neki od njih ni ne zahtevaju da donesete stari bicikl jer već imaju u „šteku“ gomilu krševa koje šalju na reciklažu. To sve na kraju znači da nov bicikl mogu da dobijem sa popustom, a da stari prodam i tako dodatno spustim izdatke. Tako sam i uradio.
Kupio sam novu Capriolo Cobru (model iz 2013. godine) kod jednog takvog Capriolo dilera koji je još bio toliko ljubazan i predusretljiv da mi je zamenio neke delove na licu mesta uz doplatu. Ali, pazite ovo – računao je samo razliku u prodajnoj ceni postojećeg i željenog dela. Ako oba dela koštaju isto, zamena je bila bez doplate (naravno, on uzima deo koji je skinuo). Imam samo reči hvale o toj radnji, njihovoj usluzi i ljudima koji tu rade :)
A „kantocikl“ je, posle mnogo bezuspešnog oglašavanja po uobičajenim oglasnim listovima i portalima, prodat uspešno (iz prve) na aukciji na Limundu za 2732 dinara (cca 23 evra) - bez menjača, bisaga, blatobrana, prtljažnika, JagWire Pro VBrake paknova i brave. Sve osim menjača su bili delovi koje sam hteo da prenesem na novi bicikl.
Za nestrpljive, sve je u totalu koštalo 250 evra. Ali, zbog delova koje sam preneo sa starog bicikla, mene je sve zapravo koštalo 127 evra. Detalji o cenama pojedinačnih stavki su u tabeli. Detalji o izmenama i opremi su u tekstu koji sledi.
Trošak Cena (EUR) Napomena
Bicikl Capriolo Cobra 150 Originalna cena je bila 113 EUR, ali uz neke izmene koje sam tražio, ovoliko. Detalji o tim izmenama su niže u tekstu.
Blatobrani 15 Preneto sa starog bicikla
Prtljažnik 20 Preneto sa starog bicikla
Bisage 30 Preneto sa starog bicikla
V-Brake paknovi 18 Preneto sa starog bicikla
Brava 40 Preneto sa starog bicikla
Stari bicikl - 23 Prodat je za ovaj iznos

Prva stvar na kojoj samo odmah poradio je udobnost. Uspravniji položaj sedenja je ok, ali na „kantociklu“ je to bilo previše uspravno – nisam mogao da prenesem snagu na pedale dovoljno dobro pa nisam mogao da idem brzo kad sam to hteo. Odlučio sam se za umereno uspravan položaj, kao neki kompromis između udobnosti i performansi – kao na nekom hibridnom biciklu.
To je značilo da lulu zamenim za neku kraću, uspravniju (uzeo sam podesivu, aluminijumsku). Takođe, zamenio sam i šipku volana i, umesto MTB ravne, uzeo ATB koja je blago savijena nagore. Konačni detalj su bile ergonomske Velo ručke volana koje su stavljene umesto originalnih ručki, a rogove sam skinuo. Na kraju je ispalo da mi je volan oko 3cm iznad nivoa sedišta, i to mi odgovara u svakom smislu.
Drugi deo udobnosti čini sedište. Sedište sa oprugama je stvarno neophodno ako sedite skroz uspravno da bi absorbovalo udarce i rupe. Sa ovako umereno uspravnim položajem, to nije toliko bitno. Međutim, zbog tog istog položaja, vraća se problem „utrnulih“ delova :))) Rešenje je bilo, za mene, neočekivano efikasno – Velo 3227 sedište sa isečenim srednjim delom, tamo gde je najbitnije ;) Odlično je. Sedi se na one dve kosti onog dela tela „gde leđa gube svoje časno ime“ a ne na osetljivijim delovima. Ni posle sat vremena vožnje nemam nikakve probleme.
Gume su izuzetno bitne (udobnost, brzina, otpornost na bušenje), pa sam ovaj put poslušao svoje prethodno iskustvo i originalne Rubena Cobra 26x1.90 slikove odmah zamenio (bez doplate) za Rubena Rapid 26x1.95 kramponke. Iako nemaju zaštitu od bušenja, sasvim su ok i za asfalt, lepo absorbuju rupe, i nisam imao nijedan gumi defekt do sada – pu, pu, pu :)
Pošto sam imao negativna iskustva sa PVC-alu i PVC-čeličnim pedalama, odmah sam doplatio za alu-čelični par. Telo im je od aluminijuma a onaj okvir na koji se gazi od čelika, i sasvim me lepo služe. Nisu se iskrivile niti napukle.
Nisu mi se svidele ni PVC-alu ručice kočnica niti skoro skroz plastične Shimano SL-TX50 ručice menjača, pa sam doplatio za Shimano ST-EF51 integrisani sistem ručica menjača/kočnica. Na prethodnom biciklu sam imao ST-EF50 sistem koji mi se pokazao kao odličan – takav je i ovaj, za sad.
Konačno, jedan veoma bitan deo koji sam preneo sa starog bicikla su JagWire Pro VBrake izmenljivi paknovi. I o njima imam samo reči hvale. Odlično funkcionišu i po kiši i po snegu, neće da se rašteluju niti pomere kao obični jeftini paknovi, a kočenje je mnogo bolje i ravnomernije.
Konačno, bicikl je došao sa novom nogarom, a bravu sam samo preneo sa starog bicikla. Preneo sam i blatobrane jer su točkovi iste dimenzije kao i na starom biciklu, a i univerzalni aluminijumski prtljažnik i bisage. U tom smislu, moram da napomenem da je bitno da ova dodatna oprema bude kvalitetna, jer se onda može prenositi sa bicikla na bicikl i time se smanjiti troškovi prelaska sa bicikla na bicikl.
Efekat svih ovih transakcija, zamena, i podešavanja je vidljiv na sledećoj slici. Konačna specifikacija je u tabeli ispod. I još uvek nisam smislio nadimak za ovaj novi bajs, al' „kantocikl“ definitivno nije ;)

 
Ram / frame: Hi-ten
Vila / fork: Steel rigid fork
Šoljica vile / head parts: FP-H853 - Threaded head set 7pcs, BC1-1/8”X26tpi, 25.4x44x30mm, with key washer, finish: ED
Ulošci srednjeg pogona / b.b. Parts: THUN - ROCKY MLK 2.0 - 122.5 mm, shell: BSA 68mm
Srednji pogon/crankset: KRIPTON X - SPM4-S377F, 42/34/24 , 170mm, PVC coated, W/ chainguard
Prednji menjač / front derailleur: SHIMANO - TOURNEY FD-TY10 band type, down-route, 28.6mm, for 44T
Zadnji menjač / rear derailleur: SHIMANO - TOURNEY TX RD-TX35 6/7-speed, not rapid-rise, W/riveted adapter
Ručica menjača / shifters: SHIMANO - TOURNEY SL-TX50 index front / 7 speed rear zamenjeno sa SHIMANO – TOURNEY ST-EF51 index front / 7 speed rear
Brzina / speed: 21
Zupčanici / freewheel: SHIMANO - multiple freewheel sprocket, TZ MF-TZ21 7-speed 14-16-18-20-22-24-28T brown
Lanac / chain: KMC - Z-50 - 1/2”x3/32” (114 links) (7 speed)
Kočnica / brakes: LOGAN - JY-946AE - alloy die casting brakes, 70 mm shoe, black
Ručica kočnice / brake levers:LOGAN - JY-332PAE - die casting alloy lever with plastic clamp, 2.5 finger, for V-brakes zamenjeno sa SHIMANO – TOURNEY ST-EF51 index front / 7 speed rear
Glave / hubs: KRIPTON X - KT-A15F front black / KT-A11R rear black
Obruči / rims: KRIPTON - KRYPTON-X 559-19, 36H , EYELETING: NO, RDA: NO, GBS: YES
Dimenzije točka / rim size: 26''
Pneumatici / tires: RUBENA - 50-559 V58 COBRA (26 X 1.90) zamenjeno sa RUBENA RAPID (26 X 1.95)
Lula / handle stem: KRIPTON X - MD-HS15-steel stem / alloy cap, dia. 25.4mm, ext:100mm, bar bore: 25.4mm, angle +25 °, finish: ed black zamenjeno sa LULA KORMANA ALU ZA MTB PODESIVA 25.4mm
Upravljač / handle bar: KRIPTON X - GWHB-02, MTB - steel, W=580mm, angle: 5 deg., 22.2X25.4mm zamenjeno sa Čelični korman za ATB, 22.2X25.4mmX50mm
Rog / bar ends: LOGAN - LE-T-56, steel, black zamenjeno sa Velo 519A ručkama
Stub sedla / seat post: KRIPTON X - GWSPSTEEL 25.4 - steel seat post 25.4x300mm long, W/O clamp
Sedlo / sadle: SELLE ROYAL - SHADOW PU zamenjeno sa Velo 3227 silver-black
Pedale / pedals: FP-906, PP body, steel cage, 9/16”, with balls, with reflector zamenjeno sa MTB pedale alu body, steel cage, 9/16“, with balls, with reflector

Thursday, November 20, 2014

Singlespeed iskustva (zašto baš jedna brzina)

Poslednjih 9 meseci sam proveo odlazeći na posao jednobrzincem (singlespeed). Zašto bi to uopšte neko uradio, u čemu je poenta? Nadam se da ću u narednih par pasusa da objasnim prednosti i mane ovakvih bicikala u kontekstu odlaska na posao. Navešću svoja iskustva.
Prvo da definišem jasno šta je jednobrzinac („singlespeed“). To je bicikl koji sve vreme vozite u istom stepenu prenosa tj. nema menjače niti ima brzine ugrađene u osovinu zadnjeg točka. Ako se sećate ponija i BMX-ova, to su jednobrzinci. I svi oni matori „ravničarski“ bicikli koji imaju samo „kontru“ su takođe jednobrzinci. 
Popularna podvrsta jednobrzinaca su tzv. „fixie“ bicikli („fixed-gear bicycle“) kod kojih je zadnji lančanik fiksiran za zadnji točak pa morate da okrećete pedale non-stop dok se bicikl kreće. Ovaj tekst NIJE o njima.
Već sam pisao o mom vernom pratiocu „kantociklu“ i o tome kako sam ga pretvorio u jednobrzinca (vidi ovde). Ukratko, uzeo sam bicikl koji sam i inače vozio na posao i poskidao mu menjače i ručice menjača (i sajle) i ostavio samo jedan stepen prenosa u odnosu cca 2:1. Lanac sam skratio i provukao tako da ide preko lančanika sa 38 zuba napred i lančanika sa 20 zuba pozadi. Stepen prenosa sam par puta promenio radi probe (zamenom zadnjeg lančanika za onaj sa 22 ili 18 zuba), ali sam vratio na ovaj početni jer mi je najviše odgovarao u smislu rute kojom vozim. Ništa drugo na biciklu nisam dirao. Dobio sam nešto što bi se moglo klasifikovati kao MTB jednobrzinac.
Kad sam pričao sa nekim prijateljima o tome, prva stvar koju su me pitali je bila ZAŠTO sam to uradio? Imao sam tri razloga.
  1. Hteo sam da ta vožnja do posla bude još jednostavnija i opuštenija i da ne moram da vukljam odeću/obuću i presvlačim se kad stignem na posao. Da se ne bih znojio, odlučio sam da bicikl guram uz uzbrdicu do posla (samo mali deo puta je takav, ostalo je ravno i nizbrdo). A onda sam shvatio da mi brzine i nisu potrebne.
  2. Hteo sam da pojednostavim održavanje. Bicikl se neizbežno haba i kvari a jedan od najosetljivijih sistema u tom smislu je, po mom mišljenju, sistem prenosa. Sa opremom koju sam imao tad (Shimano Tourney menjači i Shimano Altus ručice kočnica-menjača) sam shvatio da je redovno čišćenje apsolutno neophodno ako želim da sve to radi kako treba. Iako se menjači nisu raštelovali, prljavština koju je sakupljao lanac je bila dovoljna da se oseti kako bicikl teže prebacuje brzine i kako se, generalno, teže okreću pedale (za ovo poslednje nisam siguran, ali mi je to bio osećaj). Posle svake vožnje po većoj kiši ili po snegu sledilo je bar podmazivanje lanca a često i potpuno čišćenje. I to bez obzira na kvalitetno teflonsko ulje za lanac koje sam koristio.
  3. Setio sam se mog BMX-a iz detinjstva. Svidela mi se ideja da, prosto, vozim bicikl a ne da razmišljam o brzinama, stepenu prenosa itd. MTB jednobrzinac je, po mom mišljenju, nešto najbliže tome – u varijanti za odrasle.
U toku vožnje sam doživeo sledeća pozitivna iskustva:
  • Bicikl je osetno lakši – nije ključna stvar (u mom slučaju) jer uvek nosim bar 4-5kg tereta na posao, ali se oseća kad bicikl podignete ako nije natovaren.
  • Bicikl lakše ide – ovo je prva dramatična promena koju sam uočio. Bicikl je mnogo lakše ubrzavao bez celog sistema menjača. Razlika u efikasnosti je bila toliko velika da sam na istom delu puta mogao sa istim naporom da vozim u osetno većem stepenu prenosa. Naravno, lanac je morao da bude u pravoj liniji i propisno zategnut da ne bi spadao.
  • Osećaj u vožnji je lepši, a stil vožnje jednostavniji i instinktivniji – podsetio sam se celog BMX iskustva i „oživeo“ ga. Nema brzina, nema razmišljanja o tome kad treba da promeniš brzinu, samo okrećeš pedale i voziš :) Ako hoćeš brže, brže okrećeš pedale, ako hoćeš sporije, okrećeš sporije :) Kad naiđe nizbrdica, pustiš bicikl da ubrza sam i kočiš (ako treba). Kad naiđe uzbrdica, zaletiš bicikl (pre nje) i probaš da neki deo isteraš u trku. Kad konačno izgubiš brzinu, siđeš sa bicikla i guraš ga do vrha. Jednostavno i opušteno :)
  • Bicikl je zaista jednostavniji (i jeftiniji) za održavanje – zbogom učestalom čišćenju i podmazivanju lanca. Zbogom i štelovanju menjača. Bicikl je, nekako, uvek spreman za vožnju, ne zahteva nikakva dodatna štelovanja, podešavanja, skoro kao da nema šta na njemu da se pokvari. Samo sedi i vozi :)
Naravno, imao sam i neka negativna iskustva:
  • Težak izbor jednog stepena prenosa – izabrao sam i podesio taj jedan stepen prenosa prema putu kojim vozim do posla i nazad. Ali, šta to znači? U mom slučaju, to je onaj stepen prenosa koji mi omogućava da mogu opušteno (lagano) da vozim po ravnom i po veoma blagim uzbrdicama sedeći u skoro skroz uspravnom položaju. Da mi je put do posla pretežno brdovit, ne znam kako bih „potrefio“ zadovoljavajuće rešenje.
  • Bicikl postaje „usko specijalizovan“. U mom slučaju, izabrani stepen prenosa nije bio optimalan za nizbrdice, uzbrdice niti za one situacije kad hoću brzo da vozim po ravnom – ono kad bicikl ne može brže a pedale vrtite najbrže što možete :) Morao sam svesno da se odreknem tih opcija, bicikl mi je postao „usko specijalizovan“ :)
  • Vožnja je napornija na dužim relacijama. Par puta sam hteo da odem biciklom i negde dalje – do grada. Iako je relacija bila samo 9km u jednom smeru, sve je išlo nekako sporo i osećao sam se iscrpljeno kad sam stigao tamo. Ceo put je trajao dosta dugo a znam da sam istu relaciju prelazio osetno brže (i sa manje napora) dok sam na biciklu imao brzine.
I šta na kraju reći – jednobrzincem na posao: da ili ne?
Ako je relacija relativno kratka (do 4-5 km u jednom smeru) i ako je, uz to, uglavnom ravna, onda definitivno DA. Mnogo je lepša i opuštenija vožnja (makar meni), bicikl se lakše i jeftinije održava i može da se vozi po svim vremenskim prilikama bez brige.
Ali, za sve one situacije kad želite da odete negde dalje, pogotovu na posao, definitivno NE. Možda se nećete složiti, ali putovanje će da traje duže a i biće dosta napornije jer nemate mogućnost promene stepena prenosa. A to nije opuštena vožnja.